ŠEF MAROJE
ČETVRTI ČIN
Prvi prizor
ŠEF MAROJE, BOKČILO
ŠEF MAROJE:
Čovik uči dok je živ, pa kažu da opet umre lud. A ja sam doživio da me vlastiti sin uči pameti. Sve mi je novce potrošio pa se još pravi da me ne poznaje. E, neka, neka, ako ćemo tako, pravit ću se i ja da njega ne znam, nit da sam ga sreo još. On će mene za nos vuć! Kad se vratin kući, napravit ću oporuku da poslije moje smrti sve ostavljam društvu za zaštitu bjeloglavih supova. E, neka, da mi ga je sad vidjeti, bija san mu u stanu i sve san mu one njegove moderne prnje pokupija. Bokčiloooo, Ideš li ti?
BOKČILO:
Ajme, jadan ti sam, jedva iđen, jedva ovo nosi! A jest teško, uf!
MAROJE:
Ajde, nosi i ne grintaj, meni je sav taj teret na duši težak. Koliko je on novaca utuka na ta fina odijela! Ne može mladić nositi gaće ka i ćaća mu, nego u fine tkanine danas guzicu zamata! Platiće mi!
BOKČILO:
E, bome, meni su ove gaće na meni i radne i paradne! A kako je krenulo neću još dugo ni ove imat. Morat ću ih prodat mislin li kupiti nešto za poist! Škrtico!
MAROJE:
Prođi me se, Bokčilo! Ako ti je malo u mene, a ti odi kod onog mog ludog rasipnika, u njega ćeš i ujuto i u uvečer biti i sit i pijan. Ja davam što mogu! Ajde!
DRUGI PRIZOR
(Stižu Marin i Popiva, Marin se nešto nećka i boji, ali ga Popiva hrabri i gura)
MARIN: ajme, kako ću!
POPIVA: Ma, ajde, bit će sve dobro, ajde.
MARIN: Ćaćo, esli to ti?
MAROJE: Siiine! Marine moj! Pa dobro gdje si ti , nikako te naći u ovom Zagrebu, a jes velik, da te Bog sačuva.
MARIN: E jes, ćaćo ja sam, pa kako si? Otkud ti? Kojim ti poslom u Zagreb?
MAROJE: Pa došo sam te vidjet sine, i došo sam na Velesajam, vidiš ove torbetine. Nego, Marine, mene nešto muči, jes ono maloprije bio ti, a? Pa što se ti mene sine sramiš?
MARIN: Ma nisam ono ja bio, Ćaća, di bi ono bio ja, što bi se ja tebe sramio. Ma znaš puno se njih zabunilo već, misleći da sam ja taj drugi kojeg si ti napo.
MAROJE: Pa, dobro sine, ako ti tako kažeš. Konobarice, de dođi, da počastim ja ove moje. Bokčilo štoš popiti, oš poist što, samo ćuti.
BOKČILO: Opaaa!
MAROJE: Nego sine, imam ja neka odijela za prodat? Gdje je taj tvoj ekskluzivni prostor da to odnesemo tamo, da moj Bokčilo ne nosa to po gradu vako, nezgodno je.
MARIN: Imam, ćaćo, imam. Nego, što ima kod kuće, kako familija? Zaželija san vas se sviju. I da te priupitam, kako mi je moja Pera, moja mila zaručnica? (koluta očima)
MAROJE: Ma, dobro je Pera, što bi Pera bila loše. Čeka ona tebe, čeka.Dobra je Pera, da što će te nego čekat. Samo ti meni nemoj tužan biti, to se tvojoj mladosti ne priliči. Eeej, kad sam ja bio mlad, eheej...ma tuge me postaraše... Nego, de ti da mi odnesemo ovo u taj tvoj ekskluzivni prostor.
TREĆI PRIZOR
MICI, TRIPIČETA, POMET
MICI:
A kaj tebe muči, cakani?
POMET: ( KOD MICI )
Ma pusti Mici, dobio sam otkaz. Promini se sreća u čas. Taman kad je tribalo bit najbolje dogodi se najgore. Potira me onaj ludi Amerikanac, dao mi otkaz, sad sam opet na birou.
TRIPČE:
Dobar dan ljudi, dobar dan građani. Dobar dan vama, jeste li vi Billov djelatnik?
POMET:
A, jesam.
TRIPČE
Ja sam Tripičeta, doktor prava, imam neka važna pisma za Bila, što su mi jutros poslali iz Amerike u moju advokaturu koja je čuvena i kod uglednih ljudi u našoj dijaspori. Jel si mu ti djelatnik, bi li mu uručio ovo pismo imam ja i važnijeg posla.
POMET:
Daj ti to pismo daću mu ga ja.
TRIPIČETA:
Uruči, uruči i lipo ga pozdravi, neću ga ja sad ludog lovat po gradu, ne želim ga ni vidjet, jer ako ga ulovim goodby i adio! Bik Američki, mene je našo provocirat!
POMET: ( čita pismo naglas publici )
«Dragi Bile, pišem ti ja tvoj prijatelj Ante iz nju jorka. Nisam te dugo čuja, ne znam ni gdi si ni kako si. Eto bliže se moji zadnji dani pa bih želio da mi ti završiš zadnje poslove u domovini koje sam dužan. Ti znaš da ja ovdje nemam familije, a znaš da sam u našem selu imao ljubavnicu Mariju kad sam bio mlad. Eto vidiš ja sam ti s Marijom imao dite, malu Mandu, doli u našem Zagvozdu, pa ti znaj da ću ja onome koji mi pomogne da ju nađe, moju jedinu nasljednicu, Mandu iz Zagvozda bogato nagraditi tj, sa 50 000 $. Ti znaš da ja imam para, a nadam se da si živ i da ćeš to učinit uz božju pomoć, dragi moj povratniče. Pomozi mi i neće ti biti krivo jerbo će onaj koji ju nađe bit bogato nagrađen a to bi mogo bit ti slavni povratniče. Ja mojoj Mandi ostavljam sve, a ti znaš da nemam malo.»
Opa ovog pisma Bil neće vidjet, konačno se i meni sreća smiješi, znam ja tu Mandu iz Zagvozda, mogo bi ja pokupit tih 50 000 dolara. E ovo je pismo moje neće ga Bil ni vidjet, nezvao se ja Pomet. E, Mande, omastit ću i ja brke!
Četvrti prizor
PETRUNJELA, POMET I MICI
PETRUNJELA:Joj Mici da znaš šta sam vidjela!
MICI:
Pa kaj je sad?
PETRUNJELA:
Jadna moja Laura! Poslala me da špijam da vidim šta će napravit Maro i njegov otac u tom ekskluzivnom lokalu što je Laura dala novce za to i za onu tehniku. Joj, Mici, pa taj Marov otac je takva seljačina da ga na svitu većeg nema! A taj Maro je kukavica! Ne samo da je zaručen Mici, on ti je opljačkao moju Lauru! Joj, Mici, kako da joj to kažem!?!
MICI:
A kaj sam vam ja rekla? Suncobranček za vuvo svima! A vi me nitko ne slušate. E, pa i nek vam je.
POMET (dolazi i sjeda do Petrunjele) :
Petrunjela moja jes ti još ljuta na mene
PETRUNJELA:
Ma, pusti imam većih briga nego biti na tebe ljuta.
POMET:
Pa što ti se sad dogodilo
PETRUNJELA:
Ti znaš da je Maru došo otac i da je Laura posudila novce. Taj ti je Marinov otac , seljačina!!! Odnio sve iz onog ekskluzivnog prostora, SVE!!! A Maro ga ni jednog trenutka nije pokušo zaustavit, kukavica, prevarant, kreten hercegovački, sve je to mafija!!
POMET:
A kad sam vam ja govorio svi ste me tili tuć! Eto, vidiš sad! Ja sam reko da je stari došo pokupit pare.
Ajde, ajde, nego mene zanima nešto drugo. Jel ta tvoja Laura stvarno Mande iz Zagvozda ko što se priča po Zagrebu?
PETRUNJELA:
Joj, nemoj Pomete da još i bez imena ostane, ko da je malo što ju je onaj kreten opljačkao. Ostala je bez novaca, gotovo je sad i meni i njoj!
POMET:
Ma , je li ona stvarno Mande? De, reci!
PETRUNJELA:
Je, je! Znaš da je! Mande je, Mande! Iz Zagvozda je! Jesi sad sretan?
POMET:
Ha, ha, i više nego što misliš!!! Mici, jelda da ja i ti to nećemo nikom reći?
MICI:
Kaj se to mene tiče! Vi i vaš šou biznis, svi ste vi falši!
POMET: (grli Petrunjelu)
Draga moja Petrunjelice, ako ti više nisi ljuta na mene, mogli bi ja i ti brzo rješiti se svih njih i njihovih ludosti i biti sretni nas dvoje, a?
A svojoj Lauri reci da ako joj je s Marom sve u vodu palo, da je onaj njen odani Bill i dalje čeka, puna srca i puna novčanika, daj objasni joj da ima svoju kompjutersku kompaniju u nju jorku, i da će to sve biti njeno samo da mu jedan osmijeh pokloni.
PETRUNJELA:
O,Pomete moj, pa što bih ja bez tebe, ludice moja, kako li se ti svakoj nevolji dovineš. Reci ti Billu koju lijepu riječ za moju Lauru, znaš nije njoj lako sad.
Peti prizor
POMET, MAROJE, MARO, BOKČILO, MICI
POMET: He he he, ludi moj Bille, kad te oženim za Lauru cila će Amerika bit tvoja, a ti Laura ćeš napokon postat prava svjetska žena.
Ma koga vidim ovdje, Bokčila i onog starog lisca Maroja koji je uspio spasit svoje pare, pritajit ću se da čujem što muljaju!
MAROJE: He, he, he zar nisam vratio svoje lipe eure, dobri moj Bokčilo fala što si moje blago pomogo izvući nazad iz te rasipničke i kurvanjske jazbine.
BOKČILO: Biće blaga samo mene neće bit, i jesam se navuko, teški su ti sinovi koferi i ta vražja tehnika, prikidoše me, jao, od silnog blaga neću ni blagovat, samo robujem!
MAROJE: Muči, Bokčilo! Evo mog probisvjeta, neka misli što će i kako će jerbo ću se ja sad pravit da ga ne poznam!
MARO: Zbilja sam glup, dao sam ključeve od stana i od mog i Laurinog lokala onom divljaku od oca! Ma di mi je pamet bila, ma ma ma evo ga, vrag. Ma gdje si najdraži oče moj!
MAROJE: Polako rođo, koji si ti, koga tražiš!
MARO: Ja sam proklet - eto, kako to misliš čiji sam, tvoj, tvoj sam, oče, vraže!
MAROJE: Dijete drago ti nisi baš pri sebi jel da?
MARO: Kakve su to đavolske igrarije, daj mi nazad ključeve od lokacije jer sam robu uzeo s ortakom!
MAROJE: S vragom ti posluješ, upomoć, ubojica, sotonist, luđak!
MARO: Oče, prokleti oče ( odlazi, Bokčilo mu prijeti )
MAROJE: Popij, popij Bokčilo, pošten si poso danas uradio, jesmo razbojniku ispraznili jazbinu, kako je podvita repa otišo, jes vidio ti koje glava!
BOKČILO: E da, tko s vragom tikve sadi... dajte vi da popijem, u vaše zdravlje, za oca i sina!
MAROJE: Pij, pij pijanico moja. Sad sam ja njega namagarčio, zna se tko je stari lisac, uzdravlje Bokčilo!
POMET: E ovo je zbilja bio šou program! Maro se odsmuco ko uškopljeni vuk, a novci od vučice idu u Marojevu kesu. Ma dobro Mici iz koje je džungle došo taj stari babun, stvarno šefuje nema šta!
MICI: Stari je zapraf karikatura, kak da vu grob bude peneze nosil, bolje da mu sin nigdar neje s kese ispal kad ju tak frče, prokleti penezi sve buju upropastili, a stari je vrag gorši nek Ingrid, mladi se budu od muke još i skončali a stari vragovi buju za seme ostali!
POMET: Jadan Maro zbilja mu se za ubit
MICI: Je ima sve, a polek starog jarca nema ništ. Ja sam ga štela pitati da mu dam pisma za tu njegvu zaručnicu. To mu bude još najbolše. Ima pošta za pucu i onog njenog kaj mi se dere po birtiji. Došlo sa sela treba im Maro dati, hitno ih traže a oni su već tri dana izgubljeni u metropoli!
POMET: Idem ja brzo za tim jadnim mladićem, daj poštu ovamo, trčim neka pismo što prije da zaručnici, neka se utješe i nek biže iz ove metropole
MICI: Ajd bodi tak dober, nekaj je hitno! Nađi Maru da to preda zaručnici i onom njenom, a kaj bi to moglo biti za Peru i onog njenog sončece mu presvetlo? Joj mene, morti bo se na dobro zišlo, ajd za njima ja ti platim rundu!
POMET: Hitam bit u pravo vrijeme na pravom mjestu, sreća je prevrtljiva kako kaže Ingrid!
MICI: Naj vraga spominjati, ajde bok!
POMET: ( sam čita) Pa ovo su još dvije oporuke, Peri i Dživi umrla baba, oho Pomete, dok jednom ne smrkne, tebi ne osvane he, he, he. Ma samo da ja Lauri donesem nasljedstvo i pokupim nagradu a ovo ću još razmotriti, ajd da se ja vratim popiti kod Mici kad je već obećala rundu za poštara! A meni je danas sama sreća poštarica!
Šesti prizor
LAURA: Kaj je s tobom za boga miloga gdje si dosad!
PETRUNJELA: Kaj, kaj - premili naš kaj. Ništa, ništa - ništa dobro nisam vidjela
LAURA: A šta si čula, onda mi to prvo reci
PETRUNJELA: Čula sam da je Maru došla vjerenica da ga traži
LAURA: Kaj! Što-što kaj... Štoka mi daj ! Kurva muška i izdajnik! A što si vidjela bolje da ne čujem!
PETRUNJELA: Pa čula budeš, ali nećeš vidjet pare što si mu ih posudila? Oćeš badelov ili...
LAURA: Ma nemoj me zavlačit PETRUNJELA! Sve sam znači izgubila pa kako! Ko je kriv, ko je kriv, daj taj štok, ko je kriiiiv!
PETRUNJELA: Severina i Novković!
LAURA: PETRUNJELA DAJ MI PITI I U VRAŽJU MATER I ŠOUBIZNIS I ŠTO SAM TE NJEMU NAUČILA! Ispričaj dokraja! Ne pitam te tko piva!
PETRUNJELA: Neki stari ćelavi babun ti je iznio sve iz ekskl....
LAURA: Ubiću ga, izdajnik, grkljan ću mu pregrist! Mafijaška familija!
Sedmi prizor
MARO: Eh ja sam galeb slomljenih krila. Vlastito dite umorit za eure! Ljudožder stari.... I odnese mi sve stvari, jaoj i srce mi izvadi i lokaciju isprazni, jao kako ću Lauri. A još sam poslušo Popivu i poslo ga da plati onaj prsten Ingrid, ajme neću još i to vražje ime spominjat! Nemam što obuć osim ove hercegovačke uniforme, turski sako i bile čarape! Jaoj zemljo otvori se!
Osmi prizor
POPIVA, PETRUNJELA, LAURA
POPIVA: Tko zna tko će koga još tu namagarčit, stari je premazan svim mastima a mog šefa maže ona njegova Laura, mlado i staro i ludo i zaljubljeno. A moje mi srce govori da se strpim s ovim prstenom što ga je Laura od njega naručila. Treba se sad malo primirit ako je sve dobro krenulo. Stari Maroje mi stvara neku živčanost i jezu! Kuc, kuc PETRUNJELICE!
PETRUNJELA: Što se dereš, jel se tako ponaša ha! Razbojniče! Bando!
POPIVA: Nisam ti ja razbojnik eeej, samo sam te malo uštinia golubice moja, ma jel se ljutiš što san te ono poljubio!
PETRUNJELA: Druge su stvari u pitanju i ti to dobro znaš!
POPIVA: Ma lipotice moja pa nismo ni došli do drugih stvari
PETRUNJELA: Rugaš se jel, kako si smion smetlaru jedan!
LAURA: S kim se dereš Petrunjela zaboga, pusti ga u kuću, kakva je to nekultura, puca mi glava!
POPIVA: Gospodična donio sam vam antikni prsten kakav su nosile samo carice! Maro šalje, ni Madonna taki ne nosi!
LAURA: O Popiva, mislila sam da netko prosi, pa dajte puca mi znate joj... ( pokazuje glavobolju ) Petrunjela pa kako to razgovaraš, nisu to krumpiri, to su to su pazi- topazi! Jao kak divno sijaju! No a gdje je pošiljatelj?
POPIVA: Trebo bi i on svakog trena stići, ne znam kak već nije kod vas da vam ga uruči i natakne
LAURA: I što smo uboli tamo? Kako i gdje stoji moja lokacija, jel sve okej?
POPIVA: Sve okej gospodična Laura
LAURA: Hi hi hi - hik! Što-što -štok. Što sveee je dobro! No dobro čekaj doli!
POPIVA: Ova mi je sumnjiva da nije nešt loše doznala od Pometa ili glupog Bokčila, ma bolje da se ja strpim s ovim prstenom!
LAURA: Popiva pile moje, golube prstenošo!
POPIVA: Da gospodična, kak vam se sviđa!
LAURA: Popiva daj se popni pa mi ga stavi
POPIVA: Ma zbilja ste šou gospodična, kak ste to rekli!
LAURA: Popiva imam jaku želju da vidim Mara, ne vraćaj se bez njega, ajd hitaj golube!
POPIVA: Hitam hitam! joj samo da ti ga i ja jednom dam, joooj...
Deveti prizor
POPIVA: Miga mi oko, čini mi se da ona Laura baš i nije ona! A tko ima razlog za sumnju onda mu se i pričinja! I što je i što nije. Tribam bit oprezan. A gle mog šefa. Neizlječivi depresivac, čini mi se ....
MARO: Popiva propasti moja sad si mi stvarno popia živce budalo bolesna!
POPIVA: Šefe opet ste u nekoj vašoj krizi, šta živčanite sad!
MARO: Jesi ti odnio onaj prsten...
POPIVA: Prsten gospodični Lauri uzet kod gospođe Ingrid....
MARO: Nož uzet da te zakoljem skupa s Ingrid, na kolac te treba krvopijo nabit!
POPIVA: Ej oladi malo, smiri se manijače ubio te grom!
MARO: Ubio te grom kad si mi starom dao ključeve, odnese mi garderobu, tehniku i još isprazni robu što sam kupio s Laurom! Zemljo pokopaj mene i moje drugove i dugove i sve! Živ se neću izvuć iz metropole! Je a sad si mi i zadnje novce dao gričkoj vještici!
POPIVA: Jeste čitali Paklene inkvizitore!
MARO: Da čito, to mi je familija! Nemogu u stan jel su ključevi kod inkvizitora, pare u vještice a duša mi je ostala kod Laure- seks idola!
POPIVA: E onda s njima treba paklenski i pokvareno! Slušaj roba je kod starog, to Lauri može bit okej, to je obiteljski export-import, muljaj, laži, maži, a za tvoje dugove ona još ne zna. Ti otiđi kod nje na večeru, pa kad je se nauživaš ti joj popali šta stigneš iz kuće i crta, to si ionako platio! Kad je bal nek je maskenbal!
MARO: To nas jedino spašava, tako će i bit
POPIVA: I zato se otkači, otišlo je sve k vragu, smij se, zgrabi šta stigneš i adio! Bilo je dobro dok je trajalo
MARO: Zbilja sam posto šugavac, šta će pričat o meni
POPIVA: A ko da to nešt mijenja, za par dana biće novih skandala, se la vi kako kaže Kolonija!
MARO: bogme sam bez dobre kolonije osto!
PETI ČIN
Prvi prizor - kod Laure
POMET, PETRUNJELA, LAURA
LAURA: Petrunjela netko je na vratima, jel gotova ta večera, nemoj je zbrljat jerbo nam je posljednja! Oh možda je Maro! Sad će mi sve lipo objasnit, samo taktično, a kad mi sve prizna onda ću JA sipat otrova! Ajd, ajd otvori mu!
POMET: Laura!
LAURA: Oh pa to je Pomet! Pomete uđite, taman sam mislila kako ću se otrovat, spriječili ste moje konačno upropaštenje!
POMET: Ah Laura da ste me maloprije poslušali ne biste tom izdajniku bili jamac za robu i lokal kojim šefuje stari Maroje! Gle pa stol je postavljen za troje!
LAURA: mi smo ti skroz prolupale, čekale smo anđela i evo ga, ti si uslišao naše molitve, Pomete, anđele! Pometi nas iz ove doline suza i izdaje, da svršimo za sva vremena!
POMET: Ja vam uistinu nosim divne vijesti. Ne mogu vam to sad protumačit kad ste tako uzrujane pa ću se vratit s advokatom Tripčetom.
PETRUNJELA: Kako si važan Pomete a i upicanio si se ka da ideš na pir a ne kod dvi sirotice
LAURA: Čekaj... pa Tripče je ženio Nensi Brlek! Pa pir... Bil! Hiiir, neee, nemoguće...
POMET: Laura, jedan papir, koji vam nebo po meni šalje riješit će sve vaše probleme! A taj je papir tu uz mene!
LAURA: Bil! Bil će se oženit za mene!
POMET: Čekajte me i svu nevolju će Pomet pomest!
Drugi prizor
POMET, MARO, POPIVA, PETRUNJELA, LAURA
MARO: Zašto sam lagao najdražoj Lauri! Sad sam joj dužan novce koje mi je dala! Koje čuva stara budala! U laži su kratke noge!
POPIVA: Šefe glavno da vas nose do Laure, šta klecate, idemo na zabavu a ne na vješanje! Ako vas ne objesi onaj čiju neplaćenu robu je vaš otac popalio!
MARO: Daj šuti Popiva, bilo bi mi najlakše da sam već ubijen!
POPIVA: Pa ajd šta čekaš, tu smo, pred Laurinim vratima, ko da ne znaš kako ona slatko ubija!
MARO: Da kucam?
POPIVA: Ima i da tucaš - ovako ( snažno udara u vrata )
PETRUNJELA: Tko toliko nabija! Nije ti ovo ćaćina prčija!
POPIVA: Petrunjela ja sam, Popiva.
PETRUNJELA: Šefice golub je sletio!
LAURA: Dragi Pomete, ako znamo ono što znamo, onda ovaj golub zaista ima muda! Pritajite se da ispitam njegove namjere! Evo, evo me, Marineee...
MARO: Ljubavi moja!
LAURA: Ljubavi nemoj me mučiti, ni u snu se nisam nadala da ćeš mi takve scene priuštiti!
PETRUNJELA: Kako si mi šeficu bezočno slagao! A ja ću ti oči s kojima još gledaš ovaj svit ovim noktima iskopati pa ti muljaj brez njih!
LAURA: Petrunjela zaboga, ako je večera od gljiva koje si ti pojela... zaboga ušuti!
POPIVA: Petrunjelice što si mi se razljutila! Ma jesi li ti pomanitala od Pometa, je li vam slaga šta?
PETRUNJELA: Bezočnici, lažovi, lopovi! Opljačkati moju najbolju šeficu !Ah!
MARO: Pomet vam je slagao, jao ako ga sretnem razračunat ćemo se mi!
PETRUNJELA: Kukavico, svojim sam očima vidjela kao si dao da šef Maroje iznosi robu -koju je Laura platila! Što da sad prodaje njena ekskluzivna lokacija - laži od seljačine! Mafijašku prevaru! Babunovu ćelavu guzicu!
MARO: Ma da si ti to vidjela!
PETRUNJELA: Da vidjela! Vidjet će Laura kad izgubljena roba i neplaćeni najam sjednu na njenu ušteđivenu!
LAURA: Maro, jako ti mariš za mene, upropastio si me, lagao si me! Oh anđele moj plati mi za ove nevolje! ( patetično prema Pometu koji prisluškuje )
MARO: Ljubavi o čemu to ti ja nisam kriv!
LAURA: Što, Što! U štok ću ti glavu nabit! O anđele nalij mi još na ovu nevolju ( u sobu Pometu) Slušaj mišiću, ja pijem... od jada.... I moji miševi nisu bijeli.... već su stari... posve ćelavi, i rahitični -KAO TVOJ OTAC KOJI JE ODNESO MOJU- NAŠU ROBU! Drugo- ti si zaručen! I pozdravi malu! Ako nije nastupila na storisupernova, poslije tebe sigurno oće, ka i ja- te ve zvijezda u minusu! ( odlazi i pojača kazetar - magazin 'Ne zovite me')
MARO: Ljubavi, ne možeš s ulice kupit informacije o mojoj situaciji, to su nepouzdani izvori, sjeti se kako ti je išlo u informativnoj radikciji!
POPIVA: Laura, pusti nas u kuću nije toliko ozbiljno koliko je napuhano!
POMET: A ti se napuši pa doleti do nas lažove, valjda i to možeš!
MARO: I oću doletit da ti se krvi napijem!
POPIVA: E iziđi ako si faca!
POMET: Ja da siđem, ma gorite dole u svom paklu ! Da ste dobri i vi bi bili gore s menom, samo dobri momci uživaju u Laurinom raju!
MARO: Laura jel on to mene ha? Razbit ću vrata Laura nemoj me sprečavat! Povampirio sam se Laura! Biće Pometa za večeru!
LAURA: Vrata ćeš mi razbit ha! A čime ćeš ih platit ha!
PETRUNJELA: Razbijač, primitivac kameni , ma razbit ću ti glavu prvim što mi dođe pod ruku!
MARO: Ah kurve, kurve tko bi vas naplaćao!
POPIVA: E to je bilo to...
MARO: Ajme sam san ga sebi zabia
POPIVA: Šefe pritajimo se i zakoljimo tog Pometa!
MARO: Provalimo i sve ih zakoljimo! Kurve! Otac mi je vrag a ja sam očajan!
POPIVA: Pa bolje u zatvor zbog zločina nego zbog poreza, manje ćemo se sramotit, ajd se pritajimo i čekajmo!
Treći prizor - na ulici
POMET: Idem ja sad po advokata a i njih ću prijavit policiji!
LAURA: Joj ne! Još i policija, dajte Pomet gledajte da ih prvi ustrelite! Joj meni, nikad ga nisam vidjela tak nabrušenog! Dragi Pomete nemojte nas ostavljat dugo same! Manijak je na oca! Jel daleko Tripčeta?
POMET: Ma odma ću ja!
Maro i Popiva dočekuju Pometa
LAURA: Tko se to kolje? Joj to su zemljaci! Trči Petrunjela nemoj da ubiju našu zadnju nadu! Ajde trči ubiće ga! ( za sebe - ) Uh, ma već je mogo dovest Tripčeta! Joj kako to da ja ne znam što je on to smislio za mene! On i Tripičeta! Koliko je to? ( pije štok iz boce)
POMET: Kukavički napad! Sad ćete vi vidjet Filipovića banditi jedni! Čekajte da se raskomotim
( skida sako i baca ga na Popivu, Maro za njim, Petrunjela uzima sako i bježi se zatvorit u kuću)
MARO: Ma čekaj da te raskomadam!
PETRUNJELA: ( Popivi ) Sram vas bilo, bez časti si kao i on, biži za njim i ne daj da ubije čovika! ( zalupi vratima)
POPIVA: Dobila si što si htjela
Glava puče na dva dijela
Jedan dio glave boli-
A drugi te voli!
Treći prizor
LAURA, PETRUNJELA
PETRUNJELA: Šefice uteko im Pomet i zasad je izgubio samo sako. Uf je hitar nemož ga uhvatit, i okretan, kao mačak!
LAURA: Sve mi je izmaklo situaciji, daj mi taj sako da se smirim! Oh bože gdje su danas ti muški zaštitnici! Bolje da spavam sama i ločem u ovom sakou koji nikad na pir neće! Što! ( napipala je nešto u džepu sakoa )
PETRUNJELA: Sveg ste ga popili!
LAURA: Što- kažem! Ma što je to!
PETRUNJELA: To je vaš štok. Alkoholizam. Teški
LAURA: Našla sam neko pismo, možda je to tajna našeg spasa koju je nosio Tripčetu!
PETRUNJELA: Ako je jedna tajna vi ćete sad pročitat dvije!
LAURA: Da vidim šta on tu nama ne zna objasnit pa ide po advokata! Pa ovo je za Marinu vjerenicu i onog njenog kojeg sam čula kako se dere
PETRUNJELA: Nije od Bila, pa šta piše, triba sad sve doznat, bit informiran!
LAURA: ( muzika trešti, čita pa kaže) Spašena sam! Zaboravi staru mrcinu Bila! Moram brzo djelovat! Dživo je bogat ko crna zemlja, pa on je naslijedio preko tetke lanac- lanac hotela eej! Pozovi ga da dođe kod mene po svog rođu Maru. A ja ću se malo jadat i bit fina i utješit Peru i sve onako igrat pošteno- da se napokon ubacim u tu familiju. Pa malo suza i malo koketerije i veliki deran je moj!
PETRUNJELA: Baš sam malo gledala te muške po Metropoli. Tripčeta nije loš al kad sam poslije vidjela tog predivnog seljačinu što se dere, pravi seksipil! Dživo je uistinu too seksi! Bil je stvarno zadnja opcija!
LAURA: On ne zna da je postao nasljednik, neće se predamnom uzoholiti, ja sam sad u prednost i lako ću ga zavesti
Četvrti prizor- kod Mici
MICI, MARO, POPIVA
POPIVA: Pobiže nam Pomet, nemamo gdje nego čamit kod Mici, ajd ulazi
MARO: Sve je gotovo a muke tek počinju
MICI: Maro, živi v grob nemreju! Kaj ste pokisli ? Kaj vas je pismo dotuklo?
MARO: Koje pismo, može bit samo od suda ili iz banke ili prijeteće!
MICI: Kaj vam ga Pomet nije dal, kak to da vas neje našel, a rundu si je spil!
MARO: Pomet da meni piše! Pa on je stvarno opsjednut! Umobolnik!
MICI: Ma to je neko važno pismo! Iz vašeg kraja! Vas si vu Zagrebu poznaju a vaša Pera i onaj njen se gube po metropoli. To pismo je za njih!
POPIVA: Pa ako pismo treba moj šef uručit zaručnici, šta to pismo onda radi kod Pometa?
MICI: Tripče, hercegovački advokat, koji ima kancelariju i u nju jorku, je znal da vi pri meni pijete. Ali onda vas se otec odrekel i ja nisam imala priliku da vam ga uručim!
POPIVA: Pa ste ga mom šefu poslali po Pometu!
MICI: Je, obedva smo se zabrinuli za mladog gospona kad je izvisel kod Laure!
MICI: Jao Mici a šta ti ne znaš!
MICI: šteli smo da Maro što prije vidi svoju zaručnicu. Pomet je mam potrčal za Marom da joj ovaj što je moći prije preda pismo i da joj se razveseli!
MARO: Tko zna šta piše u tom pismu a ono je kod Pometa!
POPIVA: Trebamo nazad kod Laure. E Pomet se neće tako brzo kod nje pojavit! Imaš ti još prsten, još si u njenom golubarniku! Probaj razgovarat da dobiješ ta pisma a ja ću ovdje ostat vrebat Pometa!
Peti prizor- kod Laure
LAURA, DŽIVO, PETRUNJELA, PERA
PETRUNJELA: Tu smo, vidite kolika je metropola! Ali dobro da sam vas pronašla! Moja je šefica Laura čula o vama i ne može se smirit dok vam ne pomogne da nađete Maru. Treba ispravit nesporazume, oprostite na mojoj drskosti, čovjek ovdje lako postane zao. Moja Laura nije dozvolila da je Zagreb iskvari kao mene, ja sam joj zavidna.
DŽIVO: Je znači to je ta lokacija di se moj rođo sakrija, e pa da upoznam tu te ve zvijezdu dok s njim ne rišim pošta sam doša. Kod mene nema nesporazuma, ja ću tvoju šeficu dobro procijenit lagala ti meni ili ne. Ja bez Mara ne odlazim odavde, ajde Pera sad će se naša ptica ulovit!
PETRUNJELA: Šefice dovela sam gospodina Dživu i Marinu zaručnicu Peru, još se jednom svima izvinjavam na provokaciji.
LAURA: Petrunjela pomozi gospodi s kaputima ( odrješito ) Pere, prijateljice da smo se bar prije upoznale ne bi nasjedala na podbadanja služavke koja se nikad, ni u čemu, neće moć mjerit s te-ve zvijezdom, ali Pere, draga moja, ja sam obična djevojka sa sela kao i ti. I ti dragi Đživo, ( pruža mu obadvije ruke, srdačno ) dobro došao u moj skromni dom.
DŽIVO: E bolje te našao Laura, vidim da si fina kad si poslala po nas. Neće mi Maro više sramotit rodicu i krast dane mojoj najdražoj te-ve voditeljici!
LAURA: U ovoj kući najveća je sramota služavka! Ja da ženim Mara, dragi moji, pa je ne znam di mi je glava, ja nemam vremena za ljubakanja i tračeve, Dživo, Pera molim vas da se opustite kao u vlastitoj kući, meni treba prijatelj.
PERA: Ajme meni, a koliki vam je prijatelj bia moj Maro kad zaboravi mene - svoju zaručnicu
LAURA: Pere, ja ti nemam što kriti, želim da ti i ja budemo dvije prijateljice koje će ćaskati uz čaj. Ja te posve razumijem iako nas neretnik Maro nije upoznao.
PERA: Jao gospodična Laura, ne znate vi kako je meni teško slušati što se o njemu priča ovdje u Zagrebu, a još će mi teže biti kad se vratim i kad mene stanu ogovarati po selu, i zašto sam otišla i gdje sam išla. Ajme mene kako ću se bez njega kući vratiti
LAURA: Sad znaš kako je meni slušati tračeve koje Petrunjela lansira iz zabave. Što si ti sad doživjela u Zagrebu, ja sam odavno proživjela, nije meni do tvog Mara, ja bih se najradije vratila na selo, sita sam tatinih sinova, mafijaša i svake politike.
DŽIVO: E s Marom više nećete poslovati, ja vas ne bih htio zadržavati ali ja se od vas ne mičem dok ne dočekam tog majmuna. Sunce mu jebem neće on više zajebavat fine dame po metropoli a doma ima moju Peru za ženit! Vjerujte Laura da će Maro drugačije poslovati kad ga ja preodgojim!
LAURA: Zato sam vas i pozvala dragi Dživo, ja ne mogu dopustiti da netko zbog mene pati, pa ni Pera. A moji poslovi s njim su propali, ja sam samo slaba i prevarena žena koja neće dozvoliti da joj gorčina obuzme srce.
PERA: Kako to mislite prevarena
LAURA: Ja volim svoj kamen, svoju domovinu, Maro me privukao kao zemljak i bila sam sigurna da mu mogu vjerovati. Posudila sam mu svu svoju ušteđevinu kojoj sam žrtvovala svu svoju mladost u metropoli. I sad nakon godina bez ljubavi, slobodnog vremena, nakon toliko odricanja za šoubiznis, za posao - ja sam ostala bez ičega! Šef Maroje je pokupio moje novce da vlastitom sinu naplati dugove!
DŽIVO: Pere, ma jesi li ti čula tko će tebe ženiti. A ne - sredit ću ja njega, sad ga čekam još nestrpljivije. Laura ja ću njemu pokazati! Vidjet ćete vi kako Dživo sudi! Vidjet ćete kako hercegovac razgovara!
PERA: Jao Maro moj, osramotio si i mene i cilo naše selo
LAURA: Pere, prijateljice, želim da budeš sretna, ne virujem da sam se do kraja prevarila u Mari. Poslovne kalkulacije su me učinile bezosjećajnom, ne pamtim da sam se u nekog zaljubila odkad sam gola i bosa došla do Zagreba. Sve je u redu, sada sam samo siromašna. Maro mi je pomogao da se osvijestim prije nego mi novci i metropola dokraja zalede srce.
DŽIVO: Čuješ li Pere moja kako je iznimna žena ta Laura s televizije!
Mi se njoj trebamo ispričati. Oh gdje sam bio prije da spasim čast svog roda! Pokazat ću ja našem jebivjetru kako se sramoti selo!
LAURA: Oh Dživo iz vas izbija ona čvrsta, velika pravičnost!
Dživo vi ste posljednji pravi mužjak, o što bih dala da sam imala takvog junaka uz sebe! Sretna je ona koja vas ulovi i zato se čuvajte sumnjivih žena!
DŽIVO: Kad Dživo drekne kurve zanijeme!
Ja sam sposoban da vas zaštitim od svake nevolje. Samo ja sam običan. Vi ste fatalna žena. Vi ne biste pošli za seljačinu.
LAURA: Nije u parama sve, to sam konačno naučila od Mara i šefa Maroja! Dživo, rođo, vi ste me razveselili kako već dugo nitko nije, pa kako da vam ne pomognem u vašem zadatku. Zbog vas sam zaboravila sve svoje dugove!
PERA: Jao šta je metropola učinila od mog Marina, ili je on pomanita ili sam ja bila slipa. Najradije bi bez duše ostala kad vidim kako je ovaj svit pun laži i nepravde. Ajme za me nema ni čaja od kadulje, sve me grlo guši od plača i nevolje, ajme od srama bi pred ovom zvizdom (neugodno joj je pred Laurom) najradije u zemlju propala!
LAURA: Petrunjela! Šta tu stojiš ko drvena Marija! Prisluškuješ da mi možeš život rasprodavat po ulici jel! Da si ne bi opet nešto umislila -ko da ću ja ženit Mara Marojeva, ha! Prokleta sluškinja!
PERA: Oh ja bi se najbolje umirila kad bi si čaj sama spremila, gospodična Laura. Ja bih do kuhinje. Jel vaša ko ona s televizije. Ko iz Krušaka i jabuka.
LAURA: Ako te to veseli prijateljice samo izvoli, osjećaj se kao kod kuće.
PETRUNJELA: Ne može se samo prigovarat, jel tako Pera, vi ste kuharica ka i ja, mi ćemo se slagati! Prepričat ćete mi sapunicu, ne sićam se kad sam ju stigla pogledat! A sad mi je zabranjeno i tračanje, ko da sam nekog ubila!
LAURA: Ajme Dživo vidite li vi kakve su danas služavke, ništa ne cine! I ja ću od kadulje, da se sitim puteva ditinjstva i da se iz tila rišim otrova!
DŽIVO: Jedan čaj od kadulje dnevno i nikad nećeš bit bolestan! E lipa moja Pera, kako je poštena i vridna. Pera nauči nešto od gospodske kuhinje samo pazi da nešt ne razbiješ kod gospođe. Nisi se samo došla šetat po Zagrebu. I spremi nešt za svoju vucibatinu.
PETRUNJELA: E nas će mo dvije prvo na čaj od kadulje a vi se snađite!
DŽIVO: Ajde, ajde Pera, ja i Laura moramo smislit taktiku da stanemo na kraj Maru i Maroju.
LAURA: Oh Dživo, uz tebe se opet osjećam živo! Pozvala sam vas da stvar, kakva je da je, iziđe na vidjelo. Oh, imam i pet, šest litara Babića, ko da sam ga za vas čuvala.
DŽIVO: Ja ću stat na kraj vašim brigama, dovest ću u red tog Marojevog majmuna.
LAURA: Pijmo, e da sam znala da ću preko Mara upoznat tako snažnog i poštenog čovika. Vaš glas odzvanja mojim pustim grudima. Dragi Dživo, mislim da sam se napokon zaljubila! Nazdravimo
DŽIVO: Za neke bolje dane draga Laura!
( ostaju pijuckati, igra zavođenja, muzika s Laurinog kazetofona )
Šesti prizor
ISTI, MARO
MARO: O Laura, dušo. Ne ljuti se, to je bio zločin iz strasti! Daj mi još jednu priliku! Htio bih samo porazgovarat o Pometu! Daj da se izmirim s njim! Oprostite svi!
LAURA: Što ću vas ja mirit! Prvo izmiri moje dugove razbojniče!
DŽIVO: Penji se gore rođače majmune dok te ne izmirim sa asfaltom!
POMET: Jel to Pomet! Kako mu se od straha glas promijenio! Laura pusti me do njega! Nešto sam ti i donia!
DŽIVO: I ja sam tebi virenicu donia, koja je skoro pošla za kurvu od čovika! Ulazi i nemoj da te više tražim po Zagrebu sunce ti jebem!
LAURA: Sačekaj ga tu junačino, idem ja po Peru! ( odlazi, sami DŽIVO i MARO )
DŽIVO: Stani tu! Samo na sebe misliš jel, nisam joiš vidia tako sebična čovika! Ni Pera ni Laura ti ne valja jel? E ne valjaš više ni ti kad nemaš tuđe pare za trošiti! A ja ću te ovim šakami potrošiti ne oženiš li Peru jes li razumia!
MARO: Ja ju volim Dživo, rođo, života mi. Evo sam uštedia da joj kupim ovaj lipi prsten, gledaj ga, gledaj sve bi da za svoju Peru!
DŽIVO: Slušaj, sunce ti jebem! Ti ćeš ženit moju Peru i živit ćete sretno na selu, a ja ovdi trebam Lauri koju si ti htia upropastiti i ovaj prsten ide meni rođo jerbo ću je ja sad zaprositi. Dživo je govorio, jes me razumio!
Sedmi prizor
Isti, ulaze Laura, Pere i Petrunjela
PERE: Maro moj, ubia si me, šta mi to činiš, šta sam ti jadna učinila...
MARO: Pere moja, ljubavi moja, volim te, samo sam poludia jer sam zagreba previše Zagreba, poludia sam od ovog svita! Ti si moja lipotica, moja svetica, moja jedina buduća! Volim te, volim te najviše. Jel tako Dživo rođače... ( preplašeno Dživi )
DŽIVO: Jes tako je, a pazi sad situacije rođače! Laura, ja te pitam bi li pošla za čovika kao ja, jerbo si ti ona koju sam izabra. Ja Dživo ti dajem ovaj prsten i prosim te da mi budeš žena koju sam oduvjek sanjao!
LAURA: Da, oh da, ja ću biti tvoja seljančica, snažno, snažno me zagrli najdraži, spasioče moj, ljubavi moja najveća!
PERE: O Maro moj a ti me ne bi zagrlia, toliko sam ti falila a?
DŽIVO: Zagrli ju, tu sidite i mučite!
MARO: Ja sam htio pitat kad ću vidit Pometa jer me treba s nekim pismima!
DŽIVO: On bi Pometa pored moje rodice! O sunce mu jebem!
LAURA: Ti idi dočekat tok poštara i zadrži čovika malo, objasni kako se situacija razvila, da nam ne smeta kad nam je ovako živo, jel tako moj Dživo!
DŽIVO: Ja tebe Ženim Laura jebem mu sunce najdraža!
PETRUNJELA: Idem šefice, sve sam razumila.
( parovi ostaju sami)
Osmi prizor- kod Mici
INGRID, MICI, POPIVA, poslije TRIPČE, BIL
( Bil totalno pijan leži za jednim stolom)
MICI: Ingrid, pa otkud vi? Ste došli nekaj prodati? Kaj ne pijete kavicu na Britancu?
INGRID: Došla sam si nekaj žestoko spiti. Ja ne mrem više živit bez svog Hrvoja. Nisam ja navčena sama živiti. Hrvoje mi je sve delal i pomagal. Bez njega ja nikaj ne mrem. Najrajše bi se obesila! Tak mi fali, tak sam usamljena! On bi me uvek razveselil i poslušal, joj mene dajte jednu lozu.
MICI: Bute vi još oženili neku dobru partiju, ima još fine gospode u Zagrebu. Morete ih nači i u mojoj birtiji, samo ne smete bit tak depresivni.
INGRID: Ja rasprodajem svoje iluzije. Sad se sečam kak sam svom Hrvoju jednom povedala kad jednom, kad jednoga od nas više nebu, ja bum išla na put oko sveta!
MICI: Joj vi prodajete prstenje da idete u toplice, a jedan gospon, razočaran u ljubavi, bi vas mogel odvest do Amerike. Niste vi još za toplice! Onaj tamo vas more dobro grijati sa svojimi penezi! Bil povratnik iz Amerike, traži jednu tak feš gospođu kakova ste vi!
( teatralno ulazi Tripčeta )
TRIPČETA: Dobar dan moje dame, kako ste mi danas lipotice!
MICI: Joj Ingrid ovo vam je gospon Tripčeta, nije zagrepčan al je pravi šarmer!
BIL: On se družiti s kurvama! Damn people, damn country! Zašto ja biti stupid i vratiti se tu! Ovo ne biti Amerika! Ja nemati domovina! Ja zaboraviti sve! Ja biti lud ja biti stupid!
TRIPČETA: Opet me ovaj ometa kad pričam s damama, kakva američka nekultura! Ej bizon, po meni ti šalju neku poštu al ja ti imam nešto osobno uručit! Evo ti moja čestitka! ( raspali ga šakom u glavu i nokautira ga )
BIL: Joj meni se oko glave vrtiti pičice! Meni padne mrak na oči! I`m dead! Oh god! Mene ubiti...
MICI: Jaj mene vmoril je čoveka!
INGRID: Dajte ga meni, ja sem bila medicinska sestra prije neg sam svog pokojnog upoznala, ja ga bum lečila1 Gospon najte mi umreti!
POPIVA: Ha, ha,ha baš je dosadan amer, dobro ga je nokautirao!
MICI: Sad je dosta, fajrunt, vun z moje birtije! Ingrid vi ostanite da pomognete čoveku! Popiva vi nemate gde pa mi bute pomogli zaprti!
POPIVA: Ja sam ti najdraži gost.
TRIPČETA: Danas je ludi dan, svi smo napeti! Idem do Laure i one njene, tamo se čovjek može opustiti! ( odlazi na trg ispred )
( Popiva ostaje pomoći Mici raspremati birtiju)
MICI: Moreš mi pomoči, digni stolec, da pometem ispod.
POPIVA: Da ga dignem, pa da ga stavim, Micica
MICI: Kaj, za rit si me fštinol!
POPIVA: Ljubavi ja ću tebi uvijek pomagati, jer si mi ti pomogla, ti si ona koju je čeka Popiva!
MICI: Kaj se ti meni upucavaš? Ingrid, dajte si vašeg Hrvoja otpeljajte doma, vu toplice, v Ameriku ako čete, ne delamo više!
INGRID: Bute vi još kak delali jer je moj Bil odlučil da tu buju svatovi prije neg me otpelja u novi svet! By Mici! ( odlaze ) Popiva, kaj ti je, kaj mi se pred gostima upucavaš! Dam ja tebi piti i zabadav!
POPIVA: ( na koljenima prosi Mici ) Mici izluđuje me kako govoriš! Kao na francuski! Ti si žena mojih snova! Popiva je svoje popia! Ti si raj koji sam tražia, ja samo tebe obožavam Mici! Zbogom pijanstvima, samo tobom sad se moje srce opija! Uzmi me Mici, voljena moja Mici!
MICI: Uzimam te na probni rad
POPIVA: Probajmo onda!
Deveti prizor
Na ulici: TRIPČETA, MAROJE, BOKČILO
TRIPČETA: Sramota, vlastiti narod tirat na ulicu jer smo se prodali zapadu! Amerikancu poklanjamo čitavu birtiju da od nje čini vlastitu prčiju! Mici, Mici i vas je zaveo brkati hamburger!
MAROJE: Gle Bokčilo onog finog gospodina koji je sasluša moju nevolju!
BOKČILO: Pohvalite mu se i da ste svršili u zatvorili jer ste u afektu išli zaklat sina. Ispričajte i kako ste posli s onim mutikašom smislili kako da mu sav stan ispraznite! I ispričajte kako se sad sa sinom ne poznajete i kako ste napokon sritni, e! Jesan se gladan nateglio njegovih stvari!
MAROJE: Njegovih si se stvari navuko, kažeš! Ma jel ti uživaš da mi živce uništavaš! Ajme opet me ubija!
TRIPČETA: Oooooo, lakše moja gospodo! Nemojte da opet ja stradam! Nešto me prati nevolja, a što sad djelatniče muči vašeg šefa Maroja?
BOKČILO: Tribalo bi ga mučit što je sina upropastia, ali to mog šefa ne dira! On uvik novce bira! A sina je stira u ludilo ne zva se ja Bokčilo! Maroje je otac samo svojim lipim eurima!
TRIPČETA: Pare su rođo pokvarile ovaj svit. Ne daj da te rastavu od sina! Eno, onaj tamo bogati mudonja ( pokazuje na Bila koji se zaljubljeno šeta s Ingrid ). U svit je otiša bez gaća, a sad se vratia ne bi li sve kupia! I naše žene i naše birtije! A osta je budala kakav je i bia! Pare su pokvarile sve!
BOKČILO: Šefe poslušajte poštena čovika i izmirite se sa sinom!
TRIPČETA: Bogme Maroje vi serete s parama ali vas je ta hrpa ugušila! Novci triba da se i potroše - na radost i najbliže. A vi živite, bogami, ko stara mumija!
BOKČILO: Ne triba živit za pare, već uživat u njima! Bit će papira, nemojte izgubit sina!
MAROJE: Tako je! Ima još srca ova stara mumija, neću da mi kuća bude grobnica, oću da vidim još sinovih svatova, idemo brzo do njega!
Deseti prizor
ISTI i POMET
MAROJE: O gle mog lukavog Pometa, ne znam koji je od nas veća lisica. Ipak je pomoga da malo odgojim svog Maru! Kako smo lipo isplanirali da mi se vrate moji euri. E Pomete, vodi nas do Mara, da se stvari izmire!
POMET: E stvari su se skoro poklale! Tripčeta trebam vas oko nekih pravnih stvarčica. Idemo svi lipo do Laure, a vi Maroje ste dužni da me štitite! Ja sam vama pomoga. Sinu vam baš sve nisu na broju.
TRIPČETA: To je zato jer Maroju jesu. Kažem ja- mladi samo trošit znaju! Ostanu bez para i odma nisu pri sebi! Ajmo, vodi nas Pomete!
POMET: Pomet će učiniti da će svi ratnu sjekiru pokopati!
Jedanaesti prizor
POMET, PETRUNJELA, TRIPČE, MAROJE, BOKČILO
POMET: Petrunjela, Petrunjelice!
PETRUNJELA: O Pomete
POMET: Petrunjelice moja nosim ti lipu vist! Od danas ćeš živi ko carica! Tu je advokat Tripčeta. Doveo sam ga radi nekih pravnih poslića. Zbog nagrade za Mandu iz Zagvozda! Pomet je s pravom zaslužio svojih dvadeset tisuća dolara! Jes čula Petrunjelice!
PETRUNJELA: Pomete ti se šališ sa mnom!
POMET: Ne šalim se evo ti advokata! Proučite ovo pismo Tripčeta - pa svima recite ko je car careva!
PETRUNJELA: A koga si ti to još dovea?
BOKČILO: Moj šef je doša da se izmiri sa sinom i da ga vodi kući!
PETRUNJELA: Uđite, a vi Maroje imate još neka posla sredit kod moje šefice! ( sad Pometu ) Evo ti tvoje črčkarije i da ne usereš jer mi je šefica zaručena za Dživa, zaboravi Bila, jes me razumio mudrice moja? ( krišom i šaptom dok ostali ulaze kod Laure )
( ulaze )
POMET: Molim društvo za pažnju, jer će se sve dobro svršit i to kod naše drage Laure! Pomet je gospodar vaše sretne sudbine!
MAROJE: Sine! Pere snaho moja, plače mi se od sriće kad vas vidim kako ste mi lipi! Ajme šef Maroje će vam najlipšu svadbu priredit!
LAURA: Je, mogla bih i ja bit pozvana kad sam vam sinu zagrebačku turneju spozorirala. Maroje vi ste meni dužni novaca!
DŽIVO: Laura, ja tebe ženim, budi sigurna da ti ništa neće falit, ja garantiram za tebe, jebeš njih i njihove eure!
MARO: E Pomete, ti nama prvo duguješ neka pisma!
LAURA: ( uznemirena) Dživo ako me ne spasiš iz ovog pakla ubiću i tebe i sebe! Ne smiš me iznevirit!
POMET: Polako, prvo Pomet! Tripče čitajte!
TRIPČETA: Jako sam sretan i velika mi je čast obavijestiti vas da je ovaj ovdje- Pomet, dobia velike novce jer je pronaša izgubljenom ocu iz Amerike njegovu Mandu iz zagvozda!
PETRUNJELA: Pomete moj, istinu si govoria, da si me odma ženia, jesi li me razumia!
POMET: Idemo se veseliti, pisma će si sami pročitati. ( daje ih Peri, odlazi s Petrunjelom u stranu, grle se )
LAURA: A di je tu Mande iz Zagvozda?
TRIPČETA: Laura ti si bogata Američka naslidnica, takvom te je stari napravio!
LAURA: Ajme dragi moj otac kojeg nikad nisam imala! Ali mene sad čuva moj Dživo, ja u Americi tribam svog zaštitnika, svoju tvrdu stinu! Oh Dživo s nikim drugim ne bih radije ovu radost podilila, da me bar moj bogati tatica sad vidi!
DŽIVO: Sunce mu jebem ti si moja i ničija!
PERE: ( pročitala je pismo ) A nisi ni ti prazne kese Dživo moj! Evo piše, jadna li sam, da nam je baba umrla. I mi smo bogati naslidnici. A Maro ti si, kao moj zaručnik, isto naslidia dio. Kad je Laura bila tako dobra prema tebi triba da joj vratiš dug. Šefe Maroje ja se neću udavat da budem dužna ženi koja mi je prijateljica.
MAROJE: Za sreću svih nas ja ću svoj dici otpisat dugove. Idemo kod Mici, tri svadbe će se slaviti!
BOKČILO: Tako je, dotepenci će opet sve popiti!
( izlaze kod Mici )
POPIVA: Uđite kod Mici i Popive da slavimo svatove!
INGRID i BIL: Nemojte nas zaboraviti, bude mjesta i za nas! ( dolaze )
KRAJ
