Napokon, na radost cjelokupne hrvatske javnosti i kulture, napose učenika, Dundo Maroje je reloaded.
Šef Maroje
Maro Marojev – njegov sin
Pera – Marina zaručnica
Dživo – njezin prvi rođak
Bokčilo – Marojev djelatnik
Popiva – Marov djelatnik
Laura ili Mande iz Zagvozda –teve zvijezda
Bill – povratnik iz amerike, lud za Laurom
Pomet – Billov djelatnik
Petrunjela – Laurina sluškinja
Tripčeta – advokat
Mici – gostioničarka
Ingrid – stara dama i lihvarka
Prvi prizor
Šef Maroje i njegov djelatnik Bokčilo dolaze u Zagreb tražiti Marojeva sina Mara i susreću advokata i zemljaka Tripčeta.
MAROJE
Ajme starosti moja na što me dovede da za onim majmunom od sina moram ić po svitu! Cilog me upropasti, sve mi pare potroši! Dat eure ditetu u ruke! Vuku dat meso da čuva! Jao kako ću iz jame bez dna da spasim imanje!
BOKČILO
Da ajme tebi, ajme meni! Otkad si me od kuće odvuka za tim tvojim razbojnikom ništa nisam poija.
MAROJE
Ne sprdaj se sa mnom pijanico jedna, ne sidaj mi na jade.
BOKČILO
Tebi sam pijandura je li, a tvoj novčanik najbolje zna koliko stoji moj želudac.
MAROJE
Nisam li ti danas platio malo točeno kad smo krenuli na put?
BOKČILO
Jao tri deca piva mi je dao! Jesi, sita si me napojio. Otkad smo na putu ima tri dana da se nisam posro, nemam od čega. Sinu pridikuješ što svoje potroši, ta začeg su drugo amerikan i viza! Jadni ti računi kad ih ne znaš trošit!
MAROJE
Od svoga, pijanduro veliš, od svoga potrošio, ajme, ubode me, ajme!
BOKČILO
Od tvoje se tuge ne mogu naist!
MAROJE
Jadan ja i bidan, sin me je živa sarania, a djelatnik me kolje u srce, ajoj! Oči sam isplako, aoj mojih lipih eura!
TRIPČETA
Kaj vam je, kak ste gospon, kaj vas boli?
BOKČILO
Boli ga novčanik! Ništa mu nije!
TRIPČETA
Ma jeste li vi naši?
BOKČILO
E pa tako reci!
TRIPČETA
Dobro mi došli u Zagreb! Koji vas poso doveo!
MAROJE
Problemi, zemljače problemi!
TRIPIČETA
Ma jeste li vi za piće pa da poričamo!
BOKČILO
Ma može se i poist štogod!
DUNDO
Šuti Bokčilo vrazi te izili! Srićom da smo vas sreli. Vidiš da će nam naš zemljak pomoći.
TRIPČETA
Pa koja nevolja?
MAROJE
Sina tražim, a vi mi se činite fini.
TRIPČETA
Ma zemljače ja sam skroman, kako me mati naučila, a ovo odilo je radi posla, ja to radi poduzeća. Ja sam ti iz poštene kuće.
MAROJE
Nađoh pravoga ! Pomozi rođo, sin me u nevolju uvalio, došo sam po njega, ne mogu ga naći
TRIPČETA
Bolje da ga nema ako je taki
MAROJE
Da sam mu pare nema ga 3 miseca, a on sa parama u zemlju propade!
TRIPČETA
Bome, ne znam o koliko se para radi, ali dici pare dati …
MAROJE
Ako mu ne viruješ ne valja, ako mu viruješ ne valja! Nikako ne valja
TRIPČETA
Pa dobro po što ga posla, koliko mu para dade
MAROJE
E da sam mu da kupi neke tehnike za naše obiteljsko poduzeće a zadnje šta sam čuja da je stuka sve novce na neku zvijezdu s televizije pa sam doša za njim ne bi li uspia nešt spasit
TRIPČETA
O zlo i naopako! Bogme ako je tako nije ti lako. Ne bi ti bija u koži!
Šefa Maroja su Tripčetove riječi toliko pogodile da urla kao da ga se kolje, a to je doslovno i pomislio Bokčilo pa će navaliti na Tripčeta.
MAROJE
Dvadeset tisuća eura! Auuuu! Ajme Bokčilo pomagaj! Auuuu!
BOKČILO
Ma ima sam pravo da je to neki razbojnik! Kolje mi šefa Maroja!
MAROJE
Ajme lipi moji novci!
BOKČILO ( misli da je Tripče naudio njegovom šefu )
E pajdo šta mi to činiš šefu
MAROJE ( u agoniji i stresu, shrvan i izbezumljen )
Ništa, jooooj, daj mi ruku
BOKČILO
Tako mi Divice Marije šta vam je šefe, jeste živi
MAROJE
Bokčilo, pomamio si se!
BOKČILO
Mislio sam da vas kolje ovaj razbojnik
MAROJE
Jesam ti reko da si lud, pijanico jedna!
TRIPČETA
Sam vrag vas je k meni doveo
BOKČILO
No dobro, oćemo li više popiti, poisti! Di je gostiona, kod nas se ne miri bez da se malo zamezi!
TRIPČETA
E znam ja jednu lipu gostionu. Ti veliš da taj tvoj troši na neku te-ve zvijezdu. Jel vodi dnevnik ili tako nešto… Znam da ima doli neki iz kraja našega, vrti se, vrti oko one jedne. E more bit da je to taj tvoj. Neki mali ma ma Marin, Marino Marojev. Ćaća mu drži neke firme. Snalazi se čovik. Teško se danas živi. Porez, ubi porez. Nemere se zaradit za državu!
MAROJE
Šta! Pa to je moj mali! Idemo brzo u tu gostionu!
TRIPČETA
E ne cieni ti danas ova mladež ništa. A najmanje teško zarađen novac. On ti je propo čim si mu da novce u ruke. Goru stvar nisi mogo napravit! Oni samo trošit znaju. A ako je to taj tvoj, to armani, to ti guči, to dolče bagani, vrazi oni, pa versači. Pa ona njegova onda nosa cipele ovake, cipele onake. O moj rođo neš ti svojih para vidit! Evo, tu ćemo se zeru pritajit i nešt popit!
MAROJE
Ulazi Bokčilo! Spasioče moj da se upoznamo! Ja sam Maroje, ćaća tog nesretnika! Budite s nami danas, bez vas propadosmo!
TRIPČETA
Poštovanje Maroje, Tripčeta se zovem
Drugi prizor ispod Laurinog balkona.
( Bill Amer i Pomet, zatim Laura)
BILL AMERIKANAC i njegov zaposlenik POMET, zatim LAURA
BILL
Pomet!
POMET
Yes sir!
BILL
Ta lejdi Laura, ona mene uništiti, ta žena biti tako bjutiful i tako okrutna. Ja voljeti kamen, ne woman!
POMET
Ma nije ona ti-vi star. Ona će uskoro biti stara! E moj amer u šta si se ti uvalia. Nije ti to Pamela, to je Mande iz Zagvozda
BILL
Ja nju voljeti, ta zla woman, njeno srce je cold
POMET
To ti je preko krša došlo do Zagreba! Eeeeej Mande, Lauri se ljulja presto` sjest će druga na tvoje mjesto! Utekne li ti ovaj Amerikanac možeš jopet spakirat svoj ranac pa do Zagvozda!
LAURA
Ajde zbogom Pomete. I Bosanac ima deblji lanac nego taj tvoj Amerikanac!
Treći prizor
POMET
Ne bediraj se amer! Daće ti već ona. Let`s go drink!
BILL
Ti meni pomoći, ja tebi money, ti meni Laura, puno money, puno money, ti biti moj men! Understand!
POPIVA djelatnik Marov
Džentlmeni dobar dan. Koja vas muka nanijela ispod gospojina balkona! E Pomete pravi ti je taj kauboj kad mu ti bacaš laso. Ne pada ona na vaše simpatije nego na ove lijepe simpa pakete. Ovo joj moj šef šalje. Ovako Hercegovac Maro Marojev dariva.
Četvrti prizor
Maroje i Bokčilo pritajeni snimaju situaciju
MAROJE
Ajme! Čuli ga! Ma jel` to on moga spomene! Ma jel` to on moju tehniku daje.
POMET
Vidim veliki ste ljudi darivaju se mobiteli! E moj Maroje da ti znaš di ode tvoja tehnika. Dosta si ti Popiva popija na račun Maroja. O di si Dundo Maroje! Mande kurveština ti je sina ispila.
MAROJE
Joj ovdje sam! Ubi me! Znači tu se moj majmun usidrija! Kod T-V zvijezde.
Peti prizor
MARO
Popiva!
POPIVA
O šefe!
MARO
Đe si bio?
POPIVA
Bio u zlatara.
MARO
Koliko karatno.
POPIVA
Ko prst debelo
POMET
E ne bi se ti kurčio da se nisi Maroju s lanca otkinio!
MARO
Ako te još jednom vidim ispred ove gajbe odat ćeš s tri Nike patike – dvi na nogami i s trećom u guzici
POPIVA
Nego šefe oćemo li na večeru kod gospodične. Baš mi se blaguje.
Šta kupujemo.
MARO
Sira Švicarskog s pravim rupama, paštete od francuskih gusaka, našeg ercegovačkog jastoga a i pršuta, uzmi i kajvara i Babića, 5-6 litara.
A Pomete, je ti zubi vodu čine?
POMET
E lipo ljubav kroz želudac prolazi … Maroje, Maroje da znaš kako se tvoje pare troše! Joj, boli paklene -criva mi se frču… A moj mi amer još i uši buši. A mindžušice će poklonit kurvetini Lauri zbog koje tako riče i jauče! E da mi se naist kupus variva spasia bi se!
MAROJE
Jadan li sam i sit svega!
BOKČILO
Smiri se Sveta ti Nedilja pomogla!
POMET
Evo moga laver boja. Zaljubljeniji sam ja u trpezu nego on u Lauru, oću reć Mandu.
BILL
Let`s go Pomet!
POMET
Ništa se ti ne brini boss, idemo mi dobro poisti i popiti. Biće bolje od ponedjeljka!
Šesti prizor
Ispred gostionice Tripče, Maroje, Bokčilo
TRIPČE
Polako Maroje ništa ne valja na silu
MAROJE
Uteče mi, uteče mi jebivjetar jedan!
BOKČILO
Polako, polako treba sisti, poist, popit i razmislit šefe!
TRIPČE
Boga mi prijatelju, gore je nego što sam mislio. Vrag odnio i dicu koliko muke s njima. Trebamo sad malo potegnut iz čaše!
BOKČILO
Blaženo mliko koje te doji! Da je blagoslovljena zemlja po kojoj hodiš, med ti na usta izlazi!
MAROJE
Ovo ne mere bit gore nego je
BOKČILO
Ajmo mi unutra!
Sedmi prizor
Pera dolazi u metropolu tražiti svoga zaručnika Mara sa svojim prvim rođakom.
PERA
Ajme lipa li je Metropola. Nekako je velika, sve se umori hodeći
DŽIVO
Je. Meni se čini da je duža ova ulica nego cili Široki Brig, gle katedrala!
PERA
Ma pusti je jadna li sam. Je se ikad nekoj ovaka nevolja desila da je vjerenika u grad došla tražit. Što će reći o meni kad se vratim u selo.
DŽIVO
Ajde, ajde, tu sam ti ja, tvoj prvi rođak. Ja garantiram za tebe.
PERA
Ajme kako ću babi živa na oči doć. Teško meni nesritnici. Tko zna šta radi, di ću ga nać jadna u ovom velegradu! I di ću vratitit kune šta sam iz blagajne uzela za ovo đavolsko hodočašće di sam bez časti ko bestidnica ostala.
DŽIVO
Nema nego tri dana da smo došli. Ne bud smišna naćmo mi njega! Ajde ulazi i sidi i muči.
Ulaze u gostionicu kod Mici
MICI
Prosim gospodo kaj si bute spili!
DŽIVO
Ja bi gemišt, a njoj daj čaja, ak imaš od kadulje, mlaki, da ne bude puno vruć!
MICI
Ne bute vi nikaj pili jer su dotepenci sve popili
DŽIVO
Pa koja nas muka ovde navede poslije tako junačke proslave.
PERE
Nesretni su ka i ja manita što sam ovdi došla iskat sriću di riči ne razumin.
DRUGI ČIN
Prizor prvi
POMET
Tko je zaljubljen nije normalan, kažem ja. Evo kako se zdravo razmišlja.
Sjedimo Bill i ja za trpezom, a pred nama punjene ptice, prasice, kobasice, pa jareta, janjeta, pa divljač i kotlovina da ti pocuri slina. A moj amer zbog ljubavi nema teka pa govori: Pomet, ja ne mogu jesti, a ti now jesti brzo i otići do Laura i promis puno money. Bolje izgubit money nego život! A meni se već povraća od njegova tugovanja. Triba smirit situaciju da se najedem u miru pa kažem: Drink, drink bos, pis, drink, smir se, pis, drink. Sve okej. Laura će bitt voja boss! Treba bit strpljiv i prilagodit se nevolji. Kad me šalje od stola srce mi` puče al se lice smiješi, kad psuje- podnosim, kad se ruga – za dobro uzimam. Eeeeee danas imam posla dostojna Pometa. Pomest Maru i Popivu iz Laurine kuće! Maroje je doša spasit svog brodolomca jer im je sve s vragom otišlo! E zbogom sirotinjo! Bill će razrišit kesu, njušim pobjedu! Evo je – Petrunjela iz kuće od Laure! Trkom do nje! Petrunjeliceeee oš bit moja?
PETRUNJELA
Nisam tvoja, sva sam moja, kako došao tako pošao i biži da te Maro ne vidi! Moja se šefica u njega pravo zaljubila i neće da čuje za drugoga!
POMET
Uviri ti nju da će joj bolje bit uz mog amera jer će i tebi bolje bit pa će i jedna persona sva tvoja bit!
PETRUNJELA
E moja Laura je djevojka sa sela nije praktična. Nije ona kao zagrebačke sponzoruše. Zaljubljena je u Maru na njega se je navikla i s njim joj je dobro, zadovoljna ona, zadovoljna i ja. Što ću ti drugo reć.
POMET
Ma reci ti njoj da je Maru otac došao, ona to mora znat! Treba ona još naučit kako se živi! Mora imat asa u rukavu, a sad mi brzo reci oćeš li ti mog asa!
PETRUNJELA
Sve ću ja njoj ispričat, al sad žurim da im zauzmem misto kod Mici di će se sastat! Ćućemo se danas mudrice moja a sad žurim!
Drugi prizor
U gostionici kod Mici
MICI
O suseda, si za kavicu. Kak da frendica Laura nije s tobom. Sigurno je još u krevetu, jer bez tebe se ne zna ni obući. Zapravo, sama se ni svleči ne zna! A ja sigurno znam tko joj sad pomaže da plahtu navleče! Svi znaju da je karijeru ispod poplun –brda napravila!
PETRUNJELA
Znaš ti sve Mici. A znaš li ti Lauri smućkat neko novo piće, da iznenadi Maru, ona je fina, gospoda piju koktele, a i Maro voli bit moderan!
MICI
Bilo bi mu bolje da si jednu lozu spije, nebuju još dugo naručival bakardije, vermute, i martinije. Bude si on zakopal glavu u moj ledomat kad ga stari najde! Nek si spije koktelčić i nek pregrizne limunček -jerbo ga Laura bude znogirala! A suncobračnek mu bude zateknula za vuvo i rekla: Pa pa srčeko! Stari je Maroje zavrnol pipu. Nebuju se više penezi rajtali! Pa pa Maro! Otac ti u metropoli nije ni jel ni pil, drek je grizel samo da ne srajta novce koje sin troši za oboje! I ja bi rad tak bila Marina dekla!
Treći prizor
MARO, MICI, LAURA, zatim MAROJE
MARO: Bok, ljubavi. Dok te volim ne triba mi ništa drugo na svitu. Uživajmo dok možemo.
LAURA: Naravno dragi.
MARO: Ti si meni sve na svitu, ti si samo moja tv- voditeljica, jelda, nek oni drugi gledaju, to je sve što mogu. Samo ja mogu pipat.
MAROJE: Pipaj, pipaj, to ti je sve što`š ikad pipat, jer ću te ja vlastitin rukan zadaviti, majmune jedan, razbojniče. Sotono, uništi ćeš, u grob ćeš me otirati, propalico
MARO: Kaj Vam je gospon, smirite se ako Boga znate! ( Maro bježi)
MICI: Pollicijaaaaa! Upomoć, ubi ga.
Četvrti prizor
LAURA I MICI
LAURA: Gospode Bože, pa tko je bio taj čovjek, taj luđak? Jadni moj Maro, pa skoro ga je ubio. Kao da nisam dovoljno okružena manijacima u svom šoubiznisu. Oh, Mici, jeste vidjeli ovoga?!
MICI: Jesam, jesam, draga Laura. Zlo i naopako, a kaj da Vam ja govorim. Nikad čovek ne zna na što će naletjeti, pogotovo u tom vašem šou-biznisu.
Peti prizor
GĐA INGRID: Draaaga, moja Laura, sve su mi zeli, pa ja niš više nemam, ni za kavicu za Britancu nebum skoro imala. Tak Vam je to u životu, sreća je prevrtljiva. Draga moja Laura, dok je moj gospon Hrvoje bio žif, pokoj mu duši, na svetu mi niš ni falilo. Joj meni kak je on bil dober, i fin, znate, , ah a denas …joooj, na prosjački sam štap spala. Znate, pa za onu ogrlicu kaj sam ju ja dala Maru, znate to je jako vredna ogrlica, vi ste mi tak draga kak da ste mi kći, ja bi je najrajše vam ostavila, bum vam je dala u pola cene znate. A gdje je Maro, znate ja bih to mam štela rešiti, denes su vam teška vremena.
MICI: (prema publici): U nje je sve u pola cijene, možete si mislit, stari je umrl od jada kad je videl kakovog je vraga oženil, u grob ga je sterala stara lihvarka.
LAURA: Maro je morao hitno na poslovni sastanak, znate kako je to sa poslovnom partnerima, ni trenutak se ne smije kasnit.
Šesti prizor
BOKČILO: Ajme, jadan ti san, nit znan kud ću ni što ću, nit koga znan, nit znan di san. Po svetu divicu Mariju, nisan ja nikom ništa kriv. Odvede mi policija šefa Maroja, napa onog svog, a da ni račun u restoranu nije platija, pa se na mene jadnoga okomili. Sveta divice ,smiluj mi se, i mene će zatvorti . Jadne mi pameti i ko me putija s njin na put ić. Gospe evo ti se zavitujen da ću svake subote krunicu molit, samo me iz ovog zla izvuci.
Sedmi prizor
POMET:
Ma ima li iko na svitu sritniji od mene! Aaaaa, pa neka kažu da Pomet nije meštar. Ja san jedan, a vridin za sto ljudi! Klikeri! A svih drugih sto ne vridi koliko jedan ja! Mislite li da se nisan snaša? Jesam, jesam baš kako je to i dostojno mog imena. Nema ura jedna da se srića prominila u moju korist: evo što san učinija: policija odvela starog Maroja u postaju, a ja za njima pa udri objašnjavat, pa lipo, pa fino, kakva je stvar , da je stari najmjanje jadan kriv da ga je oni njegov nesritni sin opljačka, da je starac star i nevoljan da su mu živci malo slabiji i tako i pustiše oni njega, a ja nisam bija lud pa kako se veli usluga za uslugu, nagodi se ja s njin da ćemo mi stat na kraj onom njegovom probisvijetu, još će se ode čuda događat, ooohoooo, još će se Pomet i naist, pa kad moj trbuh bude pun nijedan mi kralj neće bit ravan. O svon novčaniku i trbuhu triba čovik dobro znat brigu voditi!
Osmi prizor (Pomet prisluškuje, sakriven)
POPIVA: A, Petrunjelice, lipotice, kako si mi Petrunjelice?
PETRUNJELA: O, Popiva, vidim ja, vesel si ti, što to nosiš?
POPIVA: Nosin ti svakakvih delicija, da nam spremiš za večeru, dao Maro para, pa šteta da propadnu. Nego Petre, ti znaš da se ti meni dopadaš, a Petre, oš bit moja, a?
PETRUNJELA: Daj ti meni tu kesu, da ja večeru pripremim, a ruke k sebi, nevoljo. Iš!
Deveti prizor
POMET: Hm, ovi mi se pijani Popiva nešto puno mota oko moje Petrunjele, triba ovdi brzo i efikasno djelovat. Nu, a gle ovoga , nekako mi je poznat.
BOKČILO: Sveta, divice, dobro san uteka. Uf!
POMET: Ovi mora da je iz mog kraja.
BOKČILO: Pomete! O, Pomete, ma jesli to ti Pomete? To san ja Bokčilo, oli me se ne sićaš?
POMET: O Bokčilo, pijanico, esli to ti? Što tebe nanese u naš bili Zagreb?
BOKČILO: Nevolja, Pomete moj, zlo i naopako, došo ja sa šefom po njegova sina, pa se nešto sve zakompliciralo, odveli mi šefa , a ja ostade sam u srid Zagreba, a znaš mene Pomete, meni ti ovo sve nepoznato, nit koga znan nit para iman u sebe, a tri dana nisan se naije ka čovik, samo san trča za onin mojin šefom.
POMET: (prema publici): Opa, ovi mi se sam uvatija na udicu, sad je moj igrač!
Bome, Bokčilo moj, nije ti lako, nije lako bit gladan. Sad ću ja tebi pomoći, slušaj me dobro, znan ja di je tvoj šef.
BOKČILO: Fala ti sveta divice Marijo, samo te nebo Pomete moj meni nanilo.
POMET: Slušaj.
BOKČILO: Slušan, sav san se u uho pretvorio!
POMET: Odi tamo na ona vrata, i traži Popivu, reci mu da je tvoj šef stari Maroje doša u Zagreb, sinu u posjete i da mu je donija par iljada eura i svakakvih poklona jer da mu sin puno nedostaje da ga se pravo zaželija jer mu je jedini. Nek ode Popiva u Restoran « Tomislav», tamo će nać staroga, i neka ga dovede ovdi doma. I zapamti, nikom ni riječi da sam ti to ja rekao, ne mora svak znat de se ti ne znaš sam snaći, jelde, pametan si ti i bez mene. Zapamti, mene nikom ne spominji. Pa ćemo se kasnije ti i ja dobro naist.
BOKČILO: Nema, rođo, problema, kako god ti kažeš, fala ti ka rođenom bratu.
(ode)
Deseti prizor: ( Pomet prisluškuje) BOKČILO, POPIVA, LAURA
BOKČILO: Ohoooj! Popiva!
POPIVA: Ko to doziva?
BOKČILO: Ja san , Bokčilo, doša san sa starin šefon, eno ga doša je s darovin za sina , nije ga dugo vidija, pa ga se zaželija, da vidi di je i kako mu je, triba li mu što da mu bude na pomoć.
POPIVA: O Bokčilo, pa kako si rođo, što odma ne kažeš! Pa lijepu nam vijest nosiš, rođo
LAURA: Tko je taj dobri gospodin , Popiva, nemoj da stoji na ulici, pozovi ga gore. Dođite, gospon, popnite se samo.
POPIVA: Ajde, Bokčilo, gore, čuješ što kaže gospodična Laura, penji se rođo, dobro nam došao! Ajd, poji nešto i popi:
BOKČILO: Evo me , odma!!( Bokčilo ulazi)
Jedanaesti prizor
POMET: E, jesan mu ga, pa neka sad neko kaže da ja nisan meštar svih zanata, a kako se srića može lako prominti , samo valja s njon pažljivo, ka sa ženon.
Kad mu sad stari dođe, prašit će se sve u 16, neće ni znati koja ih je muka snašla, neće imat kad se pribrat, A onda će se i moj ludi Bill konačno dokopati svoje TV- star, a i moja će Petrunjela, u moj topli naručaj, a bogami ću konačno i štogod zameziti.
Trinaesti prizor
MARO: Ajme, nesriće, ajme što me snađe. Eto čemu ti služi ćaća, bolje bilo da ga neman. Doša je ravno u Zagreb da me upropasti. Više voli šolde, nego mene, sina svoga rođenog jedinca. Vrag odnija oni čas kad nisan umra od strave koja me snašla. Odnija vrag i njega i njegove eure, doša je po njih i ni po šta drugo, doša je ako se može spasiti što, a što će spasiti kad san sve potrošija, neću ni živu glavu iz ovoga izvući. Ima li iko na svitu nesritniji od mene? Osramoti me prid Lauron. Ajme i nju ću jadan izgubiti! Što ću kad me ona ostavi, ljubav moja jedina, Laurica moja. Ne znan ni kud ću ni što ću. Iđen tražti onog mog Popivu, možda mu još vino nije sav mozak ispilo, možda se on siti koje pametne, iako mi se teško čini da ode iko more pametan bit.
TREĆI ČIN
Prvi prizor
(pijani) BOKČILO, POPIVA
POPIVA: Bokčilo, gdje ti ono reče da ćemo nać Maroja?
BOKČILO: U restoranu «Tomislav»
POPIVA: A, znaš li ti di je to?
BOKČILO: E, ne znam ni gdje sam ni kud idemo, ko da san oslijepio.
POPIVA: Odi sa mnom, ja ću te voditi.
BOKČILO: S tobom, Popiva, moje srce piva, ha hah haha, s tobom i kroz pakao. Joooj, dobra je domaćica ona tvoja Laura. Njena me pojava odma opila, sve je u nje baš kako triba, bogami je dobra riba.
POPIVA: Tako ju je majka napravila!
BOKČILO: Jooj, al bi ja u nje uživao. Dobro kuva, što jest, jest, prava je žena, a ne ko one zagrebačke šmizle, što samo po vas dan kokodaču.
POPIVA: A, de ti men kaž , jel donio Stari što para sa sobom?
BOKČILO: Jes, rođo, punu aktovku.
POPIVA: Dobro smo to iskemijali, ajmo brže po njega.
BOKČILO: Ako da bog, bit će i tamo štogod za poist.
POPIVA: Nemaš beda, bit će svega.
BOKČILO: To se traži, ja sam tvoj igrač.
POPIVA: Ne beri brigu, ništa ti neće falit.
Drugi prizor
DŽIVO: Ma cili je ovi svit naopak. Mi mladi sve sami moramo. Na nama taj svit ostaje da nas tlači. A tlače nas i žene i pare. Tko danas ne uspije taj ili je glup ili nesposoban. Ulica te svemu nauči . Danas ne moš bit štreber. Ko riskira taj profitira! Jadna moja rodica Pera traži svog zaručnika Mara, da je ne blate po selu mora se potucat po gradu, a on se sto posto spanđao s nekom manekenkom, to je danas popularno. Što mi bi da ga i ja dođoh s njom tražiti. Poludit će kad vidi da sam ju doveo u Zagreb. A kako da se sad čista obraza vratimo s ovog vražjeg hodoćašća. Čudo, čudo se triba dogodit.
Treći prizor: INGRID, LAURA, MARO
GĐA. INGRID: Kuc, kuc.
LAURA: Gospođa Ingrid? Jeste to vi ?
INGRID: je li se vratio gospon Marin?
LAURA: nije još, draga gospođo.
INGRID: joj meni, a zakaj nije? Za jednu vuru moram platit struju , znate Laura, da mi ne isključe.
LAURA: Draga gospođo, nemojte se uzbuđivat, Marin se bude brzo vratio.
INGRID: Joj meni, draga Laurica, kaj zbilja nemate pri ruci nekaj novaca za zbilja me buju iskopčali.
LAURA: E, zbilja ja nemam. Dođite kasnije, bude Marin tu.
INGRID: Kak gospodična veliju, ak se dotad ne smrznem bez grijanja, a to bu na Vašu dušu znate.
LAURA: Dosadna je ka proliv. Znam ja kako bi ja rješila te penzionere,dosadne babe cijeli se dan griju u tramvajima, a da ni karte ne plate. Svima bi ja njima poklonila jednu dobru eutanaziju.
INGRID: Znate 1000 eura nije malo, draga Laura. A znate, kuliko je zdravlje denes skupo, a ja znate moram pod hitno f toplice, gospon doktor su mi strogo naredili. A još ak mi struju isključe, ja bum vmrla od zime.
(stiže Maro)
INGRID: Ah, evo gospon Marina, jedva sam vas dočekala, znate.
MARO: Što hoćete, Ingrid?
INGRID: Kaj hoću, je li? Molim lepo. Ili mi dajte nofce ili mi vrnite moju ogrlicu!
MARIN: Šta smo malo živčani, bogme je malo skupa ta vaša ogrlica.
INGRID: Košta upravo onoliko koliko smo se nagodili!
MARO: Ako je moja Laura pristala, onda OK.
INGRID: A Gdje su novci? Su pri vama?
MARO: Biće za po ure.
INGRID: A gdje vas bum našla, balavac jedan neotesani i neodgojeni, tak se sa starom gospođom ne razgovara. Vi ste Hercegovci najobičnije sirofine, još malo pa ćete s nama strarim zagrepčanima pod čistit, da vas sram bude i stid.
MARO: Pa koji ti je, šta se pjeniš, jesam ti reko da dođeš kod Laure za po ure i dobićeš svoje pare! Adio!
INGRID: Doviđenja! Dođem ja, dođem!
Pritajena: Ti bokca, taj će deran mene zavlačit, pa kak da sam ja stara budala, gdje je on bil, kad sam ja s mojim Hrvojem išla v Esplanadu i u Gradsku kavanu, f pelene još neje sral. Ni rit si još neje znal obrisati! KRETEN HERCEGOVAČKI! Sad se ja bum tu pritajila, pa morem ja i čekati. Znam ja takove , ak ne dosađivam ,nikaj od mojih penezi.
MARO: Prokleta stara baba, gora je od mog ćaće, odnija vrag i nju i i ogrlicu i eure i onog mog ludog ćaću kad je sad doša, al imat će moja Laura što sam joj obećo, makar ja pare iz betona čupao. Moram brzo do Laure, samo da ona ne sazna na kakvim sam mukama. (ide k Lauri)
LAURA: Marine moj, srčeko moje malo.
MARO: Laura moja, lipoto moja.
LAURA: A lipe san ja vijesti čula, Maro.
MARO: Šta? Šta si čula?
LAURA: Ti meni tajiš Marine.
MARO: Ma o čem ti pričaš. Laura?
LAURA: Da ti je ćaća došo. Što šutiš, šta ti nije drago da ja znam?
MARO: Od kud ti to znaš?
LAURA: Bio je njegov djelatnik kod mene, jerbo da su došli na velesajam, pun im je štand svakojake tehnike i novce su neke donijeli.
MARO: Što zbilja?
LAURA: Da, i onda je taj njegov djelatnik otišao s Popivom u restoran Tomislav po tvog oca da ga odvede k tebi u stan.
MARO (poludi!): Zašto to napravi!!!!
LAURA: A zakaj ne?
MARO: Treba je prvo mene pitat. Izdajnik jedan, zadavit ću ga ko psa!!
LAURA: Ali, što je on krif? Pa mislio je sve najbolje.
MARO: Najprvo je mene trebo pitat, ja sam šef, jel svaćaš, ja sam njegov nadređeni!
INGRID: Dobar dan, dobro da sam vas zatekla mladi gospon.
MARO: Ingrid, vidite da sam u poslu preko glave.
INGRID: Da znate da sam i ja obezglavljena, ak me sad ne isplatite, bute imali posla s policijom, moj Hrvoje, pokoj mu duši, je imal veze i u policiji.
MARO: Ingrid, ženo, zaboga ni po ure nije prošlo, sad ti ne mogu dat pare.
INGRID: Onda mi smesta vratite moju ogrlicu. Sad ne mrem dobit ni kaj mi pripada, a mislila sam si da ste vi fin gospon, da mi još bute i pomogli
MARO: Ma stvarno si dosadna, ženo božja!
LAURA: Ma nek ide s vragom, daj joj tu ogrlicu kad je tako dosadna, evo uzmite si ju natrag!
MARO: Laura dušo nisu pare u pitanju. EVO izvoli i nek te vrag nosi, je li sad u redu?
INGRID: Fino, tako, je, sad je vredu.
LAURA: Vidite kak je moj Marin fin. Gospođa Ingrid, jeste mi sačuvali za mene onaj vaš antikni prsten?
INGRID: Naravno, draga.
LAURA: Dragi, a kud se žuriš, gospođa ima i jedan prsten za mene.
MARO: Ma pusti me. Imam posla. Žurim.
LAURA: Dođi na večeru, da vidiš kako mi stoji tvoja ogrlica.
Četvrti prizor: MARO, POPIVA
MARO: Odnese mi stara vještica zadnje pare što sam ih imao. Popiva, gadno mi se piše, a ti ćeš me skroz uništiti, ćaću si mi kući doveo. Stari se veseli , a meni glava puče. Gdje si , nesritniče!?
POPIVA: Gaazdaa! Došo ti ćaća!
MARO: Doći će tebi oproštajna, dabogda!
POPIVA: Što je sad? Što sam sad zasro?
MARO: Ma prosro si se, a ja ću jest govna!
POPIVA: Ma što? Kako?
MARO: Ma stari mi došao kopat po životu, osramoti me, uništi mi imidž, došo me ubit, uništit, pomrsio mi sve račune!
POPIVA: Ma on ti je došo na velesajam, ima masu neke robe za prodat.
MARO: Ma ništa ja njemu ne virujen, osramotio me pred malom, pa sam moro bježat, došo nožom na mene ko da je stvarno umobolan. E stvarno, ako ga u ludaru ne triba zatvorit! Digo frku, jebote!
POPIVA: AUUUUU! NETKO NAM JE DOBRO SMJESTIO! STO POSTO POMET!
MARO: Ne znam tko je,. Ubit ću se matere mi!
POPIVA: Nemoj se živcirat. Izvuć ćemo se nekako.
MARO: Nadrapali smo.
POPIVA: Slušaj, imam ideju. Ovako ćemo. Odi kod male i sve joj reci.
MARO: Bolje mi se ubit.
POPIVA: Ma slušaj me!Laura sigurno ima para ko blata, pa valjda ti je jasno kojim se ona zanatom bavila u tom šou biznisu. Pođi u male i reci da ti je ćaća tajkun da je bogat i da samo tebe ima. Reci: « Ako me sada izvučeš tvoj san ja i sve moje.» Nek ti da pare da kupiš drugu robu, odijelo da izgledaš ko biznismen i da kupiš ono po što te ćaća posla - mobitele i te druge tehnike, i rekneš ćaći da ono nisi bija ti nego neki drugi. A za one druge novce kažeš ćaći da si kupio nešto dionica, nešto je propalo, nisi ti kriv, a nešto će se isplatiti samo triba malo strpljenja, ko koncesija za brzu cestu. Biće para, reci ćaći.
MARO: Ja san propa, ionako, što god ti kažeš Popiva. Vodi me kud znaš. Ona mi je babetina zadnju paru odnila, a ti si mi ćaću u stan doveo, odnijet će mi stari sve što tamo imam.
POPIVA: Pusti sad to, moramo brzo djelovati.
Peti prizor; PETRUNJELA, TRIPČETA, BILL
PETRUNJELA:
Muke ti blažene, ona moja Laura otkako je saznala da je Maru ćaća donio para još se više zaljubila. 'Pa zaboravi mu reći da mi kupi ovo u Escadi, pa zaboravi mu reći da mi kupi ono u Importaneu' - dok je bila u selu nije imala ni za večeru skuvat, a taj Marinov ćaća ko da ima zlatno magare pa mu sere te devizne kartice. Poslala me da nađem Mara jer da je rezervirala da joj kupi neki lipi prsten, a meni se baš i ne žuri, ja ću malo ovdi stat ne bi li i ja nešto ulovila. ( okreće se prema publici) Onoga mogu lakše preskočit nego obić, a vidi onog koliki mu je nos - mogu na njemu veš obisit.
( dolazi Tripče s aktovkom pa stane i odmjerava Petrunjelu)
TRIPČETA: Dobar dan želim
PETRUNJELA: I vama gospodine
TRIPČE: Jesmo li se možda već sreli?
PETRUNJELA: Hm, pa možda, Činite mi se poznatim i nekako poslovnim…
TRIPČE: He, he. Pa i ako nismo mogli bi se upoznati jelde i malo poslovati…
(upada Bill)
BILL: Hello girl, ti meni biti poznati, ti frendica od Laura, zla Laura, ona je obična bitch, njeno srce cold!
PETRUNJELA: To su vaši posli, to se mene ne tiče.
TRIPČETA: Eeee, gdje se ti guraš, idi svojim poslom
BILL: (Bill se razljuti ) Ti se tući je li, a što ti raditi tu
TRIPČETA: To se tebe ne tiče
BILL: So that`s it! I ti si bitch, ti i ona tvoja Laura, bitch obe!
PETRUNJELA: Ma jel ti to meni, ja da sam kurva? Ti i tvoja familija svi ste vi američke bitch! Nećeš u ovu kuću više uć niti ću ti ja otvoriti, fritezom ću te zalit! Ko pomfrit, anderstend mister Mekdonald!
TRIPČETA: Yes go to hell, ma vid ti ovog, tuko bi se jel, nu ti kauboja
PETRUNJELA: Propade moja prilika!
LAURA: Što se to događa, kakva je to galama?
BILL: Look, the bitch is on the window, što je, biti te sram? Damn you all! Vi ste svi creazy! Svi! (ode ljut) Dem people, fucking country!
Šesti prizor(stiže POPIVA)
POPIVA: Kakva je to graja?
LAURA: Ne znam Popiva, mene se to ne tiče, pijani turisti u prolazu.
POPIVA: Ma vidi ti tog Bila, koji brezobrazni čovik, di je on od mog Marina, Marin zna kako treba s pravom ženom, a ima mu i ćaća novaca, a onaj Pomet širi laži da ga je ćaća došo proganjati, a ćaća hoće da mu sve bogatstvo da samo da mu se sin dobro oženi.
LAURA. Ja njega ljubim svim srcem i do smrti ću ga voljeti.
POPIVA: Znam ja da ti njega voliš, nego znaš, on ti je sad u sitnim problemima… Bi li ti njemu malo pomogla?
LAURA: Naravno, kako mu mogu pomoći?
POPIVA: Ma još nije plasirao robu jerbo mu partner nema za neki ekskluzivniji poslovni prostor, a ćaća došo vidit kakvu roba ima prođu, oće se odma uvjerit da se pare obrću, da mu što prije ostavi kapital.
LAURA: A je li, mogu li ja tu dati svoj mali doprinos, pokrenut biznis
POPIVA: Ti znaš da si Maru sve na svitu, on bi najradije od tebe pomoć, da si mu i žena i poslovni partner, znaš da je sve njegovo već sad tvoje
LAURA: Istinu kažeš, pomoći ću, ja volim pametna ulaganja, pomoći ću svojoj pametnoj glavici, mom malom kapitalcu!
POPIVA: Ti su uvijek bila prava žena, čista srca, znao sam ja da ćeš ti pomoć Maru, idem ja sredit taj lokal onda, a?
LAURA: Pođi onda dragi Popiva i reci Maru da dođe čim bude mogao. Da istaknem njegovu firmu usred moje drage metropole.
POPIVA: Idem ljepotice, ti si zaista iznimna žena, svidit ćeš se i starom Maroju, nije izbirljiv – prihvaća samo vrhunsku robu i punokrvne žene!
LAURA: Popiva, pa vi meni laskate, ajte bokić!
Sedmi prizor MARO, POPIVA
POPIVA: E, Pomete, jesi nam ga al i mi smo tebi zabili. Obrlatio sam Lauru i to lakše neg sam mislio. Šefe, dala mi je pare da se izvučeš iz nevolje, sve će učinit za ćaćino ti imanje.
MARO: Fala ti ko bratu, mislio sam da ću bez glave ostat.
POPIVA: Znam ja kako ona diše, odma se polakomila čim sam spomenuo sigurno ulaganje. Joj, kako me je nadahnula za ta ulaganja, ona je i poezija i računica, kako ih nadima, ta žena naprosto hoda grudima!
MARO: Dobro smo se izvukli, svaka ti čast, koji si ti meštar.
POPIVA: Ajde, ajde smiri se kad ti kažem da je dala pare, ajd da mi iznajmimo tu lokaciju da ti se stari od divote skameni.
Osmi prizor
POMET: ( trlja ruke, sam ) Dobit ću i ja dio kolača. Našo sam starog Maroja, uputio ga u stvar, odveo u Marinov stan, reko mu da će doć Popiva i Bokčilo pa neka se pravi da je sinu donio poklone i novce. Dobro se stari snašo, odma je znao što mu je činiti, odglumio je ko da sam ga ja učio. E, moj Bile, uskoro će nam svanuti.
Deveti prizor
POMET: Petrunjela, Petrunjelice!
PETRUNJELA: K vragu i ti i onaj tvoj maniti Bill!
POMET: ( s prozora ga napadaju i POPIVA i MARO )Što sam ja sad krv, da nismo malo prije lipo razgovarali, vrag će znat te žene
MARO: Lupežu i lopove, kakve to laži širiš o meni? Marš, razbit ću te!
POMET: Što je tebi? Što sam ti ja učinio? Ma bolje da ja idem, ovi su svi poludili.
( Maro izlazi, Laura mu dovikuje )
LAURA: Ajde, ulaguču moj, pametno investiraj, ljubavi moja poduzetna.
MARO: Srićo, sve ću ja za tebe, živićemo ko bogovi, idem se nać sa starim.
Deseti prizor – Kod Mici - DŽIVO, PERA I PETRUNJELA
PERA: Ajoooj, ja došla nać vjerenika, a njega nigdje, pa u ovom gradu niko ni srca ni duše nema. Što ti misliš oće se i on ljutit kad dozna da sam ga došla tražit, tko zna možda me se ni ne sjeća, ljudi se ovde mogu prominit.
DŽIVO: Ajde, Pera, smiri se, situacija nije tragična, samo ga treba pronać. Grad je velik, a Maro je mlad, vjetropirast, ne stoji ti on uvik na jednom mjestu. Pitat ćemo ljude, ljudi se sreću, znaš . Pa svak svakog zna, jel da, iako je grad velik. Evo pitat ću ja ovu djevojku, da ga ona možda nije srela, na primjer, pazi sad situaciju, možda ga poznaje. Dobar dan želim, djevojko.
PETRUNJELA: Dobar dan.
DŽIVO: Znate, mi tražimo jednog mladića. Možda ga vi poznajete?
PETRUNJELA: Ah, ovih dana je očito sve moguće, a koga tražite?
DŽIVO: Tražimo Mara Marojeva sa Širokog Brijega.
PETRUNJELA: Ali vi to Mara tražite? A šta ste mu vi, po kom poslu ga vi trebate? ( odmjeri ih )
DŽIVO: Po važnom poslu, vrlo bitnom dapače. A, tko ste vi?
PETRUNJELA: Ja sam najbolja prijateljica od Laure sa televizije, a Maro je njen budući muž
PERA: Ajme, ajme umrit ću, ajme nevoljo kud me nađe
PETRUNJELA: Šta je tebi, šta ti kukaš? Biće da nisi prošla na story super nova.
DŽIVO: Polako, nemoj mi uzrujavat rodicu, vidiš da joj nije lako. Kako misliš da će Maro ženit tu , kako reče, Lauru? Vidiš, to ti ne može bit.
PETRUNJELA: Ajde zbogom, ti nisi iz Zagreba. Kako ne znaš? Pa sve je pare na nju stuka, dašta će nego je ženiti, i posluju zajedno!
DŽIVO: Kažeš da će je ženit, e to ti ne može bit. On ti je zaručen, i to već jako dugo, i to za moju rodicu.
PETRUNJELA: Maro zaručen!?! Ma, jel se ti šališ?
DŽIVO: Vrlo sam ozbiljan, nimalo se ne šalim. Pazi sad, ajde ti reci toj svojoj, kako reče, Lauri, kako stvari stoje.
PETRUNJELA: Reći ću joj, nego što.
Jedanaesti prizor
POPIVA: E nisam ni ja vesla sisao. Kome bi još ovo pošlo za rukom? Pravu sam liju prevario. Pa nije moj Maro lud da nju ženi, a ona se polakomila čim sam spomenio nasljedstvo i obiteljski eksport-import, aaali malo se je preračunala.
