(re)kapitulacija

Najlakše je prema meni bit grub...skupljat ću komadiće sebe možda jednom...opraštat će mi, ako bude sreće, zavlačenje među stihove koji su nekad davno, pod drugim emocijama klesani...i znat ću biti kraljica, a ne tek ponekad preplašena djevojčica...znaš, mene se baš svi koje sam voljela prevarili...na tuđim usnama disali i još mi to poslije pričali, pohodi u lov gdje sam samo ja bila na kraju lovina...jer sam bila sigurna, jer sam bila zaljubljena...jer sam ko još uostalom i dan-danas bila blesava...a ja bih rado bila prisutna, misao barem koja se kovitla pod prstima, ja bih rado bila topli kruh uz svitanje...ja bih rado bila malo manje preplašena...ja bih rado bila dovoljna....