Refereat o antifašizmu

- Slavko, srela san jutros na pazaru Tonku od Stipe iz Kaštela, govori da bi njen mali doša popodne k tebi…jema dite napisat neki referat za školu o antifašističkon pokretu u Dalmaciji, pa je tija malo s tobon porazgovarat.
-Ajde dobro, neka dođe dite…a kako se mene sitila?
-Di neće….kad se još jedino ti u Splitu fališ naglas da si bija u partizanima…svi drugi muču … više nemoš nać živog čovika koji je bija antifašista…ne znan samo di su?
-Bi’će ih sve streljalo…
-Je, streljalo…onda mi se pari da je Split posta grad sa najviše palih boraca u ciloj Ervackoj… A ti molin te pazi šta ćeš ditetu govorit…nemoj da posli jemamo neugodnosti svi skupa.
- Kakve neugodnosti?... pa nisan ja bija u ustašama…
- E daj bože da jesi, onda me ne bi bilo straj…I da mu nisi ništa govorija kontra njih…boje ih ne spominji…ni njih ni domobrane, skoncentriraj se samo na ono ča jema veze s Talijanima i Njemcima.
- Ajde nemoj ti meni govorit šta ću ja reć…i šta ako me dite bude pitalo o NDH i Paveliću … ne mogu mučat.
- Reci da neka mu taj dio boje rastumači fra Jozo…znaš da su njegovi svi bili u domobranima…
-Ne zna on ko je fra Jozo…nije on njijov župnik.
-Neka, odvest ću ga ja k njemu…samo ih ne spominji ko boga te molin…Ti se drži samo Itlera i Musolinija... Nemoj spominjat ni druga Tita.
- Ni druga Tita!!?...Šta je s tobon!?…Kako mogu govorit o antifašizmu a ne spomenit Tita!!?
- Ko zna šta oni sad učidu u školi o njemu, nije to ka prije…Oli ti Itler i Musolini nisu dosta da mali povata sve konce o antifašizmu?
- Je, samo mi još reci ko je od njih dva bija antifašiasta …jerbo mi još u toj tvojoj koncepciji samo ti konci falu.
- Ne pravi se lud…znaš ti dobro šta ti oću kazat…Siti se kako to lipo u Saboru znadu zakamuflirat da nikoga ne uvride…Sve deklaracije o antifašizmu napisane su tako ka da izvlače rečenice iz Biblije… tako da si svako more rastumačit onako kako njemu odgovara …a da jopet svi budu zadovoljni.
-E pa onda izvoli lipo sama sist sa malin za stol pa mu ti rastumači…
- Ne mogu mu ja tumačit kad ja nisan bila u partizanima…šta san jemala, sedan godin, sičan se samo kad je pala bonba iza kuće u Veloj varoši…Ali čekaj, dobro da si me sitija…Znaš kako ćeš se izvuć?....Ako ti dite postavi neko nezgodno pitanje reci da se ni ti ne sićaš baš dobro… jer ti isto nisi bija baš onako pravi partizan…
- Ja nisan bija pravi partizan!!!?...jesi ti malo pošandrcala!?…
-A bija si kurir …i jema si godin ka i on…znaš da tebe i Mirka ni ustaše nisu tile zarobit kad vas je uvatilo, jerbo su mislili da se samo igrate rata… Uzelo van je samo puške.
-Ono i nisu bili prave ustaše nego čaća i stric od pokojnog Lovre ča nan je bija učitelj u pučkoj školi …i to nas nije uvatilo nego smo ih mi pripoznali i sami jin se javili… Još nan je stari Mate da svakon po šaku smokava…Neš ti ustaše.
- E vidiš, moga bi mu baš to ispričat…Mislin da bi to i njegovoj učiteljici bilo interesantno… takvu priču ne mogu nigdi nać…u ni jednin dokumentima o enobeu.
- Kakve to jema veze sa atifašističkin pokreton u Splitu i Dalmaciji?
- A kako nima…oli nije njih dva posli streljalo na Kozjaku?
- Nije njih …streljalo je neke druge, njih je spasija oni Luka komesar iz druge Dalmatinske ča je bija Matin susjed.
- Eto, još boje…i to mu tribaš kazat…neka dica u školi znadu da je na obje strane bilo dobrih i poštenih judi ča su jedan drugome pomagali…isto ka i u ovome ratu.
- I di je tu jopet antifašizam?
- To se tebe ne tiče… ti samo iznosiš činjenice o svojin ratnin doživljajima…a to nek posli njima rastumači njijova učiteljica…
- Ma nemoj…a to šta je meni i Mirku uzelo puške i dalo nam smokve je ratni doživljaj za riknit mozgon…Oma će nam dić spomenik u školskon dvorištu i posadit smokvu u čast antifašističkog otpora…
- Ajde dobro, ti onda radi po svom…samo najprvo se zapitaj zašto više u cilon Splitu nemoš nać nikog ko će priznat da je bija u partizanima….misliš da su judi ludi?….
- E ja se bogami neću skrivat ni pred kim…. i govorit ću uvik onako kako je bilo jer ja se niman ćega sramit.
-Nije to u pitanju….Ali sad još nije vrime za govorit na taj način…
-A kad će bit?
- Rekla san ti stoput…kad vidiš Đapića da je na dan antifašizma obuka bilu košuju tek onda možeš znat da je jopet vrime za ič tuta forca kontra ustaša i domobrana…Do tada ti je boje držat jezik za zubin…
- Zato Ervacka i je još jedina zemlja u Europi koja mora dokazivat svoj antifašizam jer naši antifašisti drže jezik za zubin…a za to vrime nan se ustaše i domobrani trpadu u antifašistički pokret…Ja bogami neću mučat…I sad san već u godin kad mi svi moru samo puvat…Ako oće mogu me oma sutra streljat.
- Onda reci malon da ne triba pisat referat nego da ćeš ti osobno otić s njin u školu i pod velikin odmoron održat predavanje o antifašizmu…To će bit pravi presedan u novoj Ervackoj o kojen će i sve novine pisat… a mali će dobit pet iz povisti jerbo je uspija pronać živog partizana u Splitu…. Možda i škola dobi ime po tebi, pa bi moga jemat i svoju bistu ispred ulaznih vrati.
- Ne triba meni nikakva bista…dovoljno je to da ja mogu sebe pogledat u ogledalo i reć sebi u facu “Tako je, Slavko, dobro si in reka!”…Ka Rade Končar.
-Je, i njemu bi bilo pametnije da je prizna šta su ga pitali…Šta mu je ionako vridilo to šta se inatija…ionako je sve jopet došlo na isto.
- Uvik se triba do kraja borit za svoje idele, Kate, uvik…jer vako kako se ti povlačiš nikako ne more izač na dobro…onda su uvik u prednosti oni šta bi samo ratovali…i onda je uvik prednost na strani ekstremista.
- Zato šta je njih uvik više nego normalnih judi.
- Nije, nije, samo se oni više čuju pa se tako nama čini…Ali vidi, da se mene pita, znaš ča bi ja učinija da više mi u Ervackoj završimo tu priču o podjeli na jedne i druge?
- A kako ću znat?…
- E slušaj sad dobro…Ja bi izvršija pomirbu svih partizana, ustaša i domobrana koji priznadu da je u njijovin redovima bilo zločina, i koji to osuđuju…jer ti judi ne zaslužuju da ih se dili po nekakvin glupin zastavama i uniformama, pogotovo sad kad je svršija rat…I jedino bi njih proglasija za antifašiste…Eno ti stari Mate, kad smo ga već spominjali…on ni moga zeca ubit a kamoli čovika…ali se bidan ni moga izvuć…Znaš i sama kako je to išlo…onaj ko se prvi počeja u selu u koju uniformu oblačit i uzeja pušku svi bi za njin jer se onima koji nose pušku niko nije tija zamirit...a kad jednon na sebe staviš uniformu nije ti više lako minjat strane jerbo ona druga strana ti više i ne viruje.
- Ajde Slavko, ti uvik jemaš neke manevre u glavi koje niko ne more izvest.
- Znan i ja da ne more niko, ali ja ne mogu bit igrač u obrani…mene zanima samo igra na kontru i to onakva kako je igra naš Baka Slišković…cilu utakmicu je zna stat na jednon mistu jerbo vidi da nema s kin igrat, a onda mu se više smuči to gledat, uzme balun i u dva poteza riješi utakmicu.…
- A kako to?
- Tako, lipo...jer je cilo vrime u glavi jema manevre s balunon koje samo on more vidit.
-Sad mi je pala ideja napamet…
-Šta ti je jopet sad palo na pamet?
- To kad si spomenija Sliškovića…Slušaj, moga bi ovako učinit…najprvo malon samo u dvi rići objasni kako je nasta prvi Splitski odred, i onda posli nešto malo o pomorskin bitkama ča smo ih vodili s našin ribarskim brodima…tek toliko da bude malo rata….A onda bi mu moga govorit o onin utakmicama šta je Ajduk ka partizanski klub igra s Ingležima i ostalin saveznicima…ha, šta kažeš? I to isto spada u povijest našeg splitskog i dalmatinskog antifašističkog pokreta….
- Asti gospu….ma vidiš, toga se nisan ni sitija…
-I tu onda moš govorit cilu istinu …a i dici u školi će bit interesantno slušat …svi će oma zavolit antifašizam i odrebatit sve one ča su jemali posla s Itleron…. Ajde molin te učini to meni za jubav.. dosta mi je i fašista i antifašista koji samo pucadu i ubijadu, draži su mi i jedni i drugi kad igradu na balun…
- Je, to je istina…Ma mogu ti reč da i ti jemaš puno mota za manevre…Ajde oću…evo poslušat ću te…ali neka znaš da je to samo tebi za jubav.

(Blog: MIRKO I SLAVKO – transkripti iz davnina i blizina)