Index.hr: Ministar Medved prijetio novinaru Mazzoccu
Pupovac: Srbi su korišteni kao motivacija za potpis
Predsjednica: Sastanak sa Željkom Markić nije bio tajan
Grabar-Kitarović: poljoprivreda mora postati sredstvo blagostanja, a ne siromašenja
Započela sadnja novih stabala u Gradskom parku
Završeno 50. orahavoačko proljeće
Stotinjak planinara na 13. virovitičkim planianrskim susretima

Evo nam i Prvega maja...praznika rada oli jada?


  Priča           Davor Suhan           01.05.2009.         1898 pogleda
Evo nam i Prvega maja...praznika rada oli jada?

Transkript br. XXI.
(- razgovor Slavka i mladog šegrta Frane u postolarskoj butigi-)

- Dobar dan, barba Slavko

- Zdravi bili, moj Frane…oli si sam u butigi?

-Jesan, meštra je  škenkalo u križi…ne more on na ovo jugo…

-Aha, slušaj…evo donija sam ti postole na mali remont…odlipija in se đon…ako more oma bit gotovo pa bi pričeka.

-Nego šta nego oma…nima kod mene čekanja.

-E, takog te volin…uvik svima govorin da ovakvega šegrta ka ča si ti nima u cilom Splitu…i molin te  promini mi špigete.

-Oću, oću…biće se spremate za sutra  poć na Marjan?

-Aaa, ni govora…neiden ti ja više na prvomajske fešte, moj Frane…iz dišpeta….zareka san se onega dana kad su nan ugasili Jugoplastiku… Da san na mistu sindikata ja bi proglasija bojkot svih prvomajskih proslava dok vlasti sve radnike ne vratidu na posal… Pogledaj ti šta su oni u ovih godina poslin socijalizma uspili učinit od naših tvornica…sve ih je pozatvaralo a nekada je u njima bilo posla da nisi zna odakle bi počeja.

-Je, to san čuja…i nisam virova da je nekada za vrime socijalitičke Hrvatske u škveru bilo na ijade radnika više nego sad, dok nisan iša vidit na Internet.

-Da samo u škveru?…a di su druge firme…nisi moga nač nijednu s manje od petijada zaposlenih…Ova današnja kapitalistička Ervacka i ona socijalistička, po broju radnih mista su ti ka Albanija i Amerika…Duša me boli kad vidin kako naše nekadašnje tvorničke hale zjapidu prazne…

- Radu neke…

- E, dobro si reka…radu neke…samo kako radu…. radu samo u jednoj oli dvi smjene, teke da se ne ugase…ritko koja radi u tri… a u Socijalistički republiki Ervackoj cila organizacija posla u proizvodnji odvijala se upet smjena.

-U pet?

-E, upet!... jerbo je svaka firma jemala toliko radnika da svi nisu mogli stat u tri.

-I kako su se onda podilili?

-Vako ti je bilo…prva, druga i treća su radile… četvrta na bolovanju, peta na godišnjen odmoru….I tako bi se išlo ukrug, samo bi se radnici svaki misec pomirili u novu smjenu…a  posal bi teka ka po špagi  jerbo nan se cila koncepcija temeljila na stalnon protoku svježe radne snage…ulaz-izlaz radnika u firmi je teka ka u one brze hokejaške izmjene… jedna postava odlazi s terena, a druga uleće…niko ne ostaje dugo u terenu, a tempo igre ne opada…

-Ča su van se bolovanja i godišnji odmori  računali ka radne smjene?

-Nego kako…samo se to uzimalo ka pauza između radnih dana u firmi…a ne ka danas kad in je ukinulo i jedno drugo.

-Nije, jemadu i danas…

-Ma ča jemadu?

-Jemadu i godišnji i bolovanja.

-Kako da ne…kakav ti je to godišnji kad umisto da se odmaraš cilo vrime dršćeš od straja oće li te poslin dočekat radno misto oli radna knjižica…a odeš li na bolvanje, oma će te potirat s posla jerbo in se u ovi lopovski kapitalistički sustav sotin bolovanjima samo stvaradu gubici.

-Oli je u socijalizmu donosilo profit?

-Nego kako…i radniku i firmi…jerbo je radnik umisto na posal iša u fuš pa je jema dvi plaće, a firma je svoju produktivnost gradila na zadovoljnon radniku u kojen je bija zdrav duh i zdravo tilo…Nije tamo njega niko tlačija i drža ka roba u šaci…U socijalizmu je bilo sve humanije, i bolovanje se smatralo ka…kako bi ti reka…ka dio radne kulture, jerbo su radnici bili radno visoko osvješteni… svak je pazija da se ne umori iznad razine kad mu opada radna sposobnost… Čin bi ositija da se malo štufa posla oma bi iša misec dana na bolovanje… a poslin bi još nastavija misec dana  godišnjeg…i  kad bi se poslin dva miseca vratija na posal bija bi odmoran i pun force ka mladi lav... u taki kondiciji da je jopet moga radit tri miseca bez prestanka.…

-I onda jopet na bolovanje?

-Tako je, jopet u novi ciklus…samo šta sad u ovon drugon ciklusu nije poslin bolovanja iša na godišnji odmor nego je koristija slobodne dane od prikovremenog.

-A di je uspija uvatit prikovremeno?

-Di je uspija…na poslu, gospe ti…di more drugdi….uvik se toga skupilo…-Oli nije trpija posal?

-Kako posal more trpit…samo čovik trpi, a ne posal…to da posal more trpit, to ti je kapitalistička demagogija…U oni našen socijalizmu niko u to ni virova.

-Ali, manje se napravilo kad su judi toliko dana falili s posla…

-Nima to veze…važno je ono ča čovik nosi u glavi…U filožofiji radničkog samoupravljanja se držalo tega da nije čovik stvoren radi posla nego posal radi čovika… jerbo je čovik mora kroz posal postignit oslobođenje, a ne da ga posal pretvori u roba…Razumiš ti koja je to bila duboka filožofija ča je gledala na rad puno daje od samog profita…Zato je u našin socijalističkin poduzećima čovik bija taj koji je diktira koliko će radit, a ne obrnuto ka u ovin kapitalističkin…Odmor je bija svetinja…Pazilo se samo na to da posal koji se započeja nije sta u mistu toliko dugo da se ne završi navrime, a u nas nikad i nije moga stat jerbo mi nismo nikad otpuštali višak radnika pa  da nan se desi zastoj u prizvodnji ka ovima danas… Njima čim  jedan fali oma kasne  s rokovima….a u nas u socijalizmu  uvik kad bi jedan otiša, drugi bi se vratija i nebi se ništa ositilo jerbo su samo zaminili mista…razumiš… U planski socijalistički ekonomiji, svi izostanci s posla su jemali humani smisao…to je sve bilo ukalkulirano u plan  proizvodnje…jerbo se držalo gesla “ništa nas ne smi iznenaditi”.

-Ali čuja san da su se ugovoreni poslovi završavali na vrime samo kad se radilo vanka, ali ode doma se uvik kasnilo.

-Zato ča smo ode doma jemali dva roka. Jedan je bija za do Prvi maja, a drugi za Dan Republike…pa se to onda uvik smilo prebacit.

-I nikad niste jemali gubitke?

-Jesmo, statistički… ali u praksi smo svako malo dilili višak jerbo je tako bija cili sistem postavljen…. a ovi sad šta radu statistički su uvik u dobitku, ali u praksi radniku nemadu za isplatit plaču…zato šta in je sistem okrenut naopačke.

-Kako to… statistički u gubitku, a dilili ste višak…odakle van višak?

- Iz godišnjeg plana…jesan ti reka da smo jemali plansku ekonomiju… a normalno je kad planiraš zaradu uvik si isplaniraš tako da bude višak.

-Znan, ali jedno je plan a drugo je realizacija…kako ćeš to isplanirat?

-A slušaj, omladinac…sve ovisi o tome ko zapovida kako se mora isplanirat.  Ako jemaš Vladu koja će naredit da se radniku mora dat plaća onda direturi tako i planiradu…ako naredi da se tvornice moradu prodat onda planiradu kome će prodat…ako naredi da idu u stečaj onda planiradu stečaj…Sve ti je to uvik samo do onih  koji komanduju…oču reć koji jemadu vlast.

-Znan, ali nije mi jasno na koji način ste uspili s gubicima podilit višak…mora postojat neko objašnjenje.

-A šta ti je tu čudno…u svakon poduzeću i svakoj državi uvik jemadu dvi statistike…jedna po kojoj poslodavci, ministri i saborski zastupnici isplačivadu plaće radnicima, a druga po kojoj isplačivadu plaće sebi…U ovi prvi statistiki se obračunavadu gubici, a u ovi drugi statistiki obračunava se profit…I sad samo ovisi u kojoj si grupi…Kod nas u ovin lopvskin privatnin poduzećima su ti svi radnici uvik u prvi grupi, a onda unas poduzeća nisu bila privatna nego je bilo društveno vlasništvo i svi smo bili u ovi drugoj grupi di se dilija profit.

-A kako ste onda sanirali gubitke?

-Nji bi na kraju godine samo prebacili u drugu godinu… a to nije bija nikakav problem jerbo godina ti nikada nije moglo pofalit…Kad napuniš s gubicima jednu uvik dođe nova i nemoš falit...uzmeš profit, gubitak prebaciš i greš naprid u nove radne pobjede….poslin dođe inflacija, pa devalvacija, pa jopet inflacija, pa dinar vežeš za marku, pa marku za dinar, i uvik se na kraju poravnadu računi…Važno je samo da radnik ne gubi kontrolu nad sredstvima za proizvodnju, nego da on upravlja... Zato se naš socijalizam i zva samoupravni…šta će reć da ti vladaš sobon a ne da s tobon vlada neko drugi….jerbo ako taj neko drugi vlada s tobon, ka danas, onda si on i uzme sav višak, a tebe smisti  u ovu prvu statističku grupu s gubicima di se mora stezat kaiš.

- E, to me baš najviše zanima…taj samoupravni socijalizam… Kako je uopće došlo do tega kad to niko u cilon svitu nije jema…ko je to izmislija?

-A ko će drugi izmislit nego drug Tito…za sve šta je u oni državi bilo dobro zaslužan je drug Tito, a za sve ča nije valjalo krivi su drugi…to zapamti.

-E, tako i moj pape govori…ali ja mislin da je to ipak malo pretirano.

-Ovisi s koje strane gledaš...ako gledaš subjektivno onda je pretirano, i tu nima zbora... ali ako gledaš objektivo onda je istina.

-Valda obrnuto?

-Nije, nego baš vako kako san ti reka...I ja san najprvo mislija da je to pretirano, pa san sta na loptu, maka san iz sebe sve subjektivne dojmove i iša hladne glave gledat objektivo...i jopet san doša do istog zaključka.

-A dobro...ja ne pamtin to vrime pa neznan...nego, da se vratimo na  ti njegov socijalizam... odaklen mu ta ideja?

-Evo vako…saću ti oma reć…On ti je bija političar s vizijon, koji se rodija najprvo kao seljak a onda je poslin toga bija radnik, pa revolucionar, pa vojskovođa, pa onda političar…govorija je strane jezike i još je zna svirat klavir…tako da je sve oblasti jema u malon prstu… njemu ti niko ni moga prodat muda za bubrige…I sad, dalje…šta si me ono pita?

-Kako je uspija izmislit samoupravni socijalizam?

-Aha, da…daklen u toj svojoj viziji oma je vidija da je kapitalizam najveći neprijatelj radničke klase…a on ti je uvik zna kako će neprijatelja zajebat…u dva poteza matira je kapitalizam… ukinija je diktaturu kapitala i uveja diktaturu proletarijata…zato nama tržišni zakoni nisu nikad mogli spizdit račune do te mire da mi jopet nebi našli neko rješenje…Čim je iz računovodstva firme stiga signal da je firma u balunu  oma se saziva radnički savjet na kojin se donosija novi prijedlog i išlo se glasat….-I ni bilo stečaja?…

-Kako će bit stečaja kad se glasalo… ko je bija lud da sebe proglasi gubitašen …A to se i ni smilo dogodit jerbo se propast poduzeća smatralo ka najveće sramota za naš društveni sistem.  Ono kad nan se desija Obrovac to je bija prvorazredni škandal… Niko ćak nije smija o tome ni govorit puno naglas jer bi ga oma strpalo u pržun…

-A kako se taj Obrovac uspija dogodit?…Oli nije i on bija u ti sustav planske socijalističke ekonomije?

-Je, ali u socijalizmu se nikada nije spašavalo tvornicu nego radnike, a u ovi još niko nije bija zaposlen i onda kad su vidili da će ona bit gubitaš, pustili su neka se tvornica ugasi. Da  se kojin slučajem pričekalo još koji misec dok se svi radnici ne zaposlu sve bi se spasilo jerbo in se niko nebi usudija  dat otkaz…Ako triba, umisto plače dobijali bi koji misec bonove za spizu i režije dok se jopet ne izglasa nešto odakle će in se isplčivat šoldi, ali firmu niko nebi dira.

- Ne moren virovat da su onda radnici jemali takve povlastice…Po tome onda ispada da je ona Socijalistička Republika Hrvacka bila više narodna nego ova današnja šta se zove ka Narodna…

-Dašta nego je bila…kako sad more bit narodna kad više ništa u njoj ne pripada Ervackon narodu…i narod ništa ne odlučiva… Jesi vidija kad se judi skupu isprid Vlade na Markovu trgu i dođu s prijedlozima za rješenje krize?

-E, jesan… ono kad demonštriradu.

-Ne demonštriradu oni…u tome i je problem šta njih političari doživljavadu ka demonštrante…i uvik misle da su oni došli na trg  demonštrat kontra vlasti, ali judi su po navici iz onog bivšeg sustava došli glasat… donili su svoje prijedloge za spas poduzeća ka i prije…. i očekivadu da in se usvoje… ali ih niko ne ferma…Najprvo sa njima tri dana pregovara portir da se udalje od zgrade… onda druga tri dana policija, a tek sedmi dan se pojavi ministar da in reće kako se njijovi prijedlozi nemoru usvojit jerbo je prošlo vrime socijalizma kad se njih pitalo kako ćedu i štaćedu dalje s poduzećen.

-A zašto su onda radnici glasali za kapitalizam?

-Zato šta u ono vrime, kad su se prid Novu godinu dilile svinjske polutke,  neko in je obeća daćedu u kapitalizmu dobit cilog prajca…I tu ih je smantalo…umisto prajca dalo in je otkaze i potiralo   na ulicu…Sad više ne tražu ništa drugo nego samo da in država vrati njijove firme… Ali, eto,  nima od tega ništa…Ova kapitalistička  Vlada to više ne rješava ka prije ona socijalistička, nego ih šalje da se o svojoj egzistenciji dogovoru sa novin vlasnicima poduzeća…a oni se sa njima ne moru dogovorit.

-Meni to nije jasno kako se ne moru dogovorit…ako smo judi uvik se moremo dogovorit?

-A kako ćedu se dogovorit kad radnici ne znadu strani jezik a novi vlasnici ne govoru Ervacki...samo in nešto obečavadu…te otpremnine, te dionice, sve samo ne posal….

-Bome, žalosno je to…

-Kako neće bit žalosno…I zato ja neiden na te Prvomajske proslave…sve san ih odrebatija jerbo to više nije praznik rada, nego jada...u ovi državi samo lopovi jemadu siguran posal…Jesi me sad razumija?

-Je, razumim vas…i sad mi je jasno zašto govoru da se u prošli sistem živilo u mraku…Zato šta je samoupravni socijalizam bija “mrak” sistem.

-A ča ti to znaći?

-Tako se to reče kad je nešto boje od najbojega…I da van rečen iskreno, sad kad san ovo čuja, ni meni se neide, ali ću poć jerbo in je oni fažol ča dile besplatno, za prste polizat…

-Neka in je…fala in lipo…Nego, jesi ti završija sotin postolama?…

-Evo samo da ih izglancan…

-Pušti to…moran se žurit, već je podne i kvarat… Kata se oma najuti ako zakasnin na obit jerbo voli da nam je uvik na vrime…a ti ovo upiši u oni svoj tefter, pa kad stigne penžija drugi misec doću da to sredimo…Ajde, uzdravlje.

-Adio, barba Slavko…i ja gren kući samo da još stavin bandijeru na butigu.

Davor Suhan

(Blog: MIRKO I SLAVKO – transkripti iz davnina i blizina)

Komentari

Za korisnike Facebooka



Za korisnike foruma

    Registriraj se

Ako prilikom prijavljivanja dolazi do greške, kliknite OVDJE.

Davor
9.5.2009. 17:56
Adama, i meni su išle suze na oči kada sam pisao...U tim trenucima prisjetio sam se i mnogih naših virovitičkih firmi kojih danas više nema... :))
adama
9.5.2009. 8:32
Sad sam tek uhvatila vremena da u miru, uz prvu jutarnju kavu pročitam. Odlično Davore, nasmijao si me do suza i uljepšao dan.Adio...


Još iz kategorije Priča



Ove mrežne stranice koriste kolačiće kako bismo vam pružili bolje korisničko iskustvo. Za više informacija o korištenju kolačića na ovim stranicama, kliknite ovdje. Nastavkom pregleda web stranice slažete se sa korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda kliknite na: