Neku večer dogodila se u mom životu opet radna bilježnica. Narafski, ne bilo kakva. Ova se odnosi na "Sitnu prozu", što će reći da je posrijedi krupna zafrkancija, a kako bi i drukčije bilo kada ju je naredil samohrani umjetnik Davor Schunk. Postoji tu i ta neobičnost samo-hrane. Ne zato kaj bi on za večerom sve sam pojel, već zato kaj kao takaf zna s vilicom i žlicom i želi to istaknuti. Zato da se to - ne zaboravi! Važna je to poruka svijetu i čovječanstvu, gradu i narodu, ujedno i poslovnim partnerima i onima kaj plaćaju honorare. Jebi ga, odavno su već presahle kolektivističke navade obilnog plaćanja autora i njihovih ideja, pa i više puta ak treba, za sreću radnog čovjeka (a ponekad i umjetnika). Kako bilo, naš autor se hrani a ponekad i pije, no ne sam. Tak da bi prava istina bila da je riječ o samohranom umjetniku koji se bori protiv opće žeđi. Jest baš tak. Ne samo one stvarne već i one kaj vlada kad je riječ o sitnim prozama, aforizmima, dosjetkama, crtežima, karikaturama, krokijima i drugim veselim oblicima nesputanosti koji krase njegov duhovni i gurmanski svijet. Glavno da nema gladi.
Schunkova knjiga pravi je primjer kak nekaj dobrog i zabavnog more nastati u dokolici i zajebanciji. Prava stripovska filozofija. Taman da mu se pozavidi na tome kaj to sve kaj smišlja i čime se u glavi (i inače bavi) more i naristati, pa to onda ima i dimenziju više. No za razliku od odvratnih stereotipa onih školskih radnih bilježnica kaj bi i deci trebalo zabraniti jer od njih samo oglupave, ova je ipak za odrasle ili one kaj se tak osećaju. Ipak je važno da pri tome nisu zaboravili strahote školskih klupa, jer ih onda ovo djelce odmah razvedri. Ponajprije napomenom kako to preporuča silvija 600 ( a ne recimo Suzi 4), a i time kaj odmah na početku pisac priznaje kak knjižuljak ove vrste zbunjuje. Potom dodaje kak je bil zbunjen i dok ga je pisal. Zato ima i dodatno poglavlje "Za pametne" (no njega ne morate pročitati, ono je tu dotiskano samo kao opcija). Ipak, ziher sam da ima i onih taštih, kaj bu ju smo njega pročitali. He, he! Pa neki im bude, morti pomogne.
Generalno, to je sve pet. Posebno stranica kaj u sitnoj strani veli kak "ništa ja vas političare, radnike, homoseksualce, buntovnike, seljake, kućanice, vlasnike rovokopača, krovopokrivače, krojačice, zviždače, štrajkaše, lijeve, obrazovane, primitivne, desne, partizane, liberale, higijeničare, anarhiste, ateiste, deiste, komuniste, šoviniste, slastičare, separatiste, šustere, hohštaplere, filantrope, urotnike, kočijaše, konobarice, mizantrope, blagajnike, mlatikese, prdonje, šaljivđije, medijatore, cajkuše, odvjetnike, pravednike... ne razumijem." (A tu je i number od Đurđe: 09×522013). Dakle, ak vam nije jasno nazovite Đurđu, ak se ne javi niste niš zgubili jer ova pjesnička proza završava svoje nabrajanje s tri točkice pa po svojoj volji dodajte i sve ostale kaj mislite da pripadaju u neshvatljivu stvarnost.
Uostalom, neću više. Prenu me stih kak je Schunk u očajanju potrošil i zadnji novčić u nekoj pekari, a ja bi ga dal prije za gemišt i njegovu knjigu. Čist vedrine radi u ovo usrano i tmasto vrijeme gdje jedino duh i pokoj joint čuvaju uspomene na to da nećemo nikad niš imati jer uvijek nekaj imamo, ili nas pak zbližiti s utiskom kak smo prijatelji onom kaj ga više nema.
Kako god bilo "Sitna proza" Davora Schunka na tragu je svih legendi urbane proze (i poezije) ali i stripovske ambalaže koja joj daje dodatni štih. Pravi orden modernom zagrebačkom pismenom i umjetničkom životu. Uostalom, da je tu on ispričal neku priču, veli, mislili bi da je egomanijak. Gle čuda! Ovak je pjesnik, kaj reći umjetnik u duhu našeg doba, pa se tak vidi da bajke postoje, svršili vi čitajući to štivo ili ostati frigidnima.
