Ćakula o hrvatskoj policiji

Transkript br. XXV.
(-razgovor Slavka i supruge Kate-)
………………………………
- Asti ga miša…Slavko, nu dođi nešto vidit na Internet.
- Ča jeman vidit?
- Oli je ovo mali Joško…Franin zet?
- Pari mi se da je…A zašto ga je slikavalo u postelji?
- Zato ča je u bolnici…Opet je dobija posebi.
- Ben ti državu koja jema takve policijote da ih kriminalci moru tuć kad ih je voja..
- Nije on više policijot. Sad je i on kriminalac.
- Okada?
- A od uvik, ka da ne znaš…Samo ča je prije radija u policiji.
- To znan….nego te pitan okada više ne radi?
- Mene pitaš...ka da san mu ja bila šef.
- Oli ne piše?
- Ne piše ništa…samo kažu da se radi o bivšen djelatniku mupa…Ne govoru kad je iša ća… Ali ne more bit više od po godine. Još je za Uskrs radija..
- Kako znaš?
- Znan, jerbo san ga vidila u uniformi na Veliki petak. Bija je doli na ribarnici skupa s onin munjenin inspektoron ča se potuka sa našin poštaron na semaforu.
- Onda jema friško da ga je maklo. Bi‘će se nekon opasno zamirija.
- Ko će ga znat… More bit da je i sam da otkaz okad mu je krenija posal sa drogom.
- Kako da ne…Bija bi lud da je ka diler iša u privatnike kad je to sve moga radit u državni službi... i to još u policij…di ćeš boje misto za gangstere nego u mupu.
- To je bilo prije… Okada je doša ministar Kirin sad je puno oštrije. Svin lupežima koji nosu uniformu je zapritija da se moradu ponašat kako triba, ili će ih sve najurit iz službe. Jesi čuja koliko ih je već kaznija. Govori da ih jema priko ijadu službenih osoba protiv kojih se vodi disciplinski postupak. Baš se falija neki dan.
- Lipo, bome…jemadu kadar boji nego Torcida …ne može bit lipše nego tako… i još se fali so ton brojkon…boje mu je mučat.
- A ča je on tu kriv?
- Nego ko će bit kriv…nisan ih ja zaposlija, nego on…triba je znat koga prima u službu.
- E tu si falija…nije ih on zaposlija nego oni ča su bili ministri prije njega. Ako ćemo gledat zapravo, on je prvi koji ih je počeja tirat ured. Ko god napravi svinjariju oma ga pošalje na drugo radno misto. Sve ih je ispretumba. Eno ti Brankinog zeta. Bija je načelnik a sad je zamjenik. I govoru da više nemore naprid.
- Ko kaže da ne more naprid. Tek sad je posta perspektivan... Za koji misec opet će ga unapredit…samo dok se malo slegne.
- Nima veze. Drugi put će ipak više pazit šta radi…Baš ću pitat Branku je li se šta opametija?
- Kako ju moreš to pitat?...Znaš da ona ne voli kad se o tome govori.
- Pa nisan blesava…Neću ja nju pitat direktno…nego ću se pravit da mi je ka izletilo, i reć: ajme, oprosti nisan tako mislila.
- Je, ka da će ti virovat.
-Oće, oće…Nije ona vištica ka Zora… Branka ti je dobra žena. Ona uvik viruje judima ča joj god reću.
- Ajde ostavi se ti toga. Ne triba se mišat nikome u život. Ča mene briga oli je on doša pameti. To se nas ne tiče.
- Ne zanima mene oli je on privatno lud…nego me zanima kakav je službeno. To ka građanin jeman pravo znat…Nedaj bože da mi zatriba zvat policiju… oću bit sigurna da jeman posla sa normalnin i poštenin judima, a ne da me nji bude više straj nego lopova.
- I ča ako ti reče da se skroz maka?...da je luđi nego šta je ikad bija… Ča ćeš onda?
- A, ništa.
-Eto vidiš. Zato boje muči.
- Dobro si i reka…Uostalon, ne mora mi ništa ni govorit. Ja njega znan okada se rodija. Ako nije doša k sebi tolke godine, nije moga ni u ovo malo. Samo mi je žaj kad neko zbog takvih ka ča je on napada ministra Kirina. A toliko se čovik trudi kako bi ih dotera ured.
- Ne brini se ti za njega. Prima on lipe šolde za tu svoju muku. Lakše mu je nego nama…I ča si se njega uvatila branit…ka da ti je rod.
- Zato šta mi je simpatičan…Uvik je dobre voje i ne pravi se važan…Oćeš poslušat kako je odgovorija onon novinaru kad ga je pita…
- Neću ništa slušat, jerbo me to ne zanima…Boje ti meni reci šta ćemo večerat…gladan san ka…
- Ajme meni!!!…
- Ča je sad?!
- Oli je već ova ura?!
- Šest i kvarat…Ča si skočila?!
- Nisan mačku dala jist.
- Ajde k vragu ti i mačak! Mislija san da je ko zna šta.
- A moga je krepat ogladi, znaš da je bija bolestan.
- Bez brige. Snaša se on i sam…Ta beštija ne more ostat gladna.
- Kako će se snać kad je osta zaključan na tavanu. Znaš da gore nima spize.
- Zato jema miševa, gospe mu…Njemu je to ka nama pršut.
- Je ako je ulovija kojeg.
- Nego kako nego je ulovija. Ča ti misliš da on, ka ovi Kirinovi policijoti, lovi samo na dojavu.
- Neka, iden ja prvo njemu odnit ono ča je ostalo od ručka, a nama ću posli spremit malo srdela…Ili ćeš mu ti odnit, da buden prije gotova?
- Boje idi ti… ja ću za to vrime ugrijat špaher…Samo se požuri jerbo ću i ja počet lovit miše.

(Blog: MIRKO i SLAVKO – transkripti iz davnina i blizina)