Plenković o štrajku sindikata u školama: Ucjena nema, rješenja ima, razgovarat ćemo
Kujundžić ironizirao Beljakove prognoze o prijevremenim izborima 5. siječnja
Caritasova kuća u Brezovici proslavila 25. obljetnicu
Caritasova kuća u Brezovici proslavila 25. obljetnicu
Kujundžić očekuje "oporbenu predstavu" o njegovu opozivu u Saboru
Štromar: Puno je teže bilo ući u ovu Vladu nego što će biti izaći
Mediji i suicid: Odgovorno izvještavanje može pomoći u prevenciji samoubojstava

Antonija Šerer: Fruštuk, užna i večera


  Kultura           Antonija Šerer           03.12.2014.         1227 pogleda
Antonija Šerer: Fruštuk, užna i večera

„Uf, šta sam se danas dobro naužno. Imam trbuva ko lagvića od akova.“ Tak furtom - furt divani Gigo. Već njekolko putaj to kazo odkad su se skupli. Svimaj već dosadlo to njegvo faljenje i glađenje trbuva pas ga pitali, štas to tak fino skuvale njegva mama i omama za užnu. Gigo jedva dočeko da ga pitaju pa se počeo falt. „Mama je zaklala šopanu gusku štaj bila ograđena daskama u jednom ćošku naše štale. Moja ujna se jučer porodla paj sad u kimpetu. Rodla je maloga Tonu. Imala je velkog trbuva, većeg neg ja sad, paj mama znala da će se porodt.

Zato je i zatvorla gusku i svakog dana ujutro i uvečer gurala joj u kljuna puno kuruza das dobro udeblja. Men je bilo žavo te guske jer nij vidla ni sunca ni miseca. Mama je imala u štali malog stolčića za dojt krave. Kad je šopala gusku sjela si je na njeg. Ondak je svezala guski noge i krila. Jednom rukom držalaj otvorenog kljuna, a drugom gurala kuruze i gladla ju po vratu da lakše projdu u volju. Imalaj i mašće u žlici iz kojej njekad - njekad podmazala kljuna iznutra. Sam jedamput sam gledo kak to mama radi i najrađeb tu gusku pustio da ode na pašu s drugim guskama. Dobro da to nisam napravjo jer je danas mama od nje napravla svašt finog za jest. Za fruštuk smo jeli krv dinstanu s puno crvenoga luka i žganjce.

Za užnu smo jeli finu masnu čorbu s rezancima i pečene džigerce s temfanim krumpirima. Danas je bio dan za pečenje kruva za cili tidan. Omama je u krušnoj peći ispekla pet okrugli kruova. U tisto je naribala i kuvanoga krumpira da kru bude dugo mekan. Najeo sam se i ti krumpira. Svaki put kad je misla kruva otkinlaj malo od prijesnog tista, pomišala ga s brašnom, razmrvla i metnila sušt na krpu štaj bila na stelaži iznad špareta. Toj bijo kvas za mjest kruva za drugi tidan. Kad je metnila kruva na žar i zatvorla krušnu peć ošla je pravt gužvaru sa sirom. Njuj ispekla na slabom žaru kadj izvadla pečene kruove. Ni sam ne znam šta mij bilo bolje, el šnjita friškoga kruva s mašćom il gužvara.

Ondak su omama i mama išle u babne kod ujne. Povele su Jozu da im pomogne nost toga velkoga cekera i korpu. Odnesle su joj jednoga kruva, čorbe i pečenoga mesa od guske, temfani krumpira, pol tepsije gužvare i flašu crnoga vina od portogizca. Kazle su daj žena njekolko dana potlji poroda u kimpetu i mora ležat. Ne smije se dizat i kuvat, a mora dobro jest da ima mlika za dite. Jab vol'jo da i strina i tetica brzo rode, al ne obadvi u isto vrime da me neb zabol'jo trbu od puno žderanja.“

„Mi smo danas jeli fleklice sa zeljem i krumpirskoga ćušpajza, a za fruštuk taranu na mliku“
- javi se Drndo.
„Omama mi šapnila dać za večeru napravt nješt šta ja najbolje volim“ - kaže Mala.
„Ondak znam šta ćmo jest za večeru - taškrle“ - kaže Drndo sestri i nastavi - „kad smo već tak lipo počeli divant o jelu, ajmo sad svi ispripovidat štaj ko danas jeo i šta ko voli jest.“
„Jab svakoga dana za fruštuk jela šterca s mlikom, za užnu ćoravoga paprikaša i kifrlne, a za večeru bi volla šiškrle“ - kaže Kata. Njezna sestra Verca se nije složla šnjom jer ona nij volla ćoravoga paprikaša.

Onab rađe krumpirskoga ćušpajza jer u njem ima i malo špeka pa to ondak nij bio ćoravi ćušpajz.
„Ja volim za užnu jest granatira i angemaht čorbu, al ne volim kad moram u zimi jest ćurka- čorbu sa žganjcima. Bolje volim bile žganjce s kajmakom kads malo pripeku i imaju finu koru šta ruska pod zubma. U zimi volim jest ladetnu, čvarke i švarglna, a volim i suve kobasce, al ne skuvane. Moja omama zna napravt salenjake i fanjke bolje neg mama. Mamini su tvrdi, a omamini tak fini mekani da ji morem pojest čak šest komada odjedamput. Volim i gomboce, al ne volim valjanke na ćušpajz. To vole naše svinje pa nek one to jedu.“ Rudokosa nikak da prestane divant šta voli, a šta ne voli.

Dotle je Lemi već pol zaboravjo štaj smislio pa ju moro prekint dok sve ne zaboravi. „Najbolje volim perketa s rezancima, provu s pekmezom od šljiva i rampaša.“

Svis se pukli smijat. „Šta se smijete? El niko od vas ne voli pit mošta? Rampaš je isto ko mošt sam šta njekak fino reže potlji njekolko dana i budeš vesel od njega. Onaj koji se odma otoči pretvori se u šiljera.

Toj najbolje vino koje se pije istom za Božić. Striko Iva najbolje voli pit špricera. Toj isto vino sam njekakvo drukčije. Onaj tidan prid berbu moj otata pobere ranoga portogizca i napravi rampaša dab imo za ponudt berbačima kad je berba. Ondak, prije neg izrebljamo grožđe, jedemo mašćence i pijemo rampaša. Otata mi dade sam pol kriglna. Tak mij fin taj rampaš pa vrebam kad će otata otić od lagva dab mogo otvort pipu i natočt si još punoga kriglna. Kad to popijem više ne morem ravno odat i sam mi se spava. Po tome otata svedno sazna da sam si još malo dotočjo.“

„Divanli smo o jelu, a tis se tu raspripovido o rampašu. Bolje das se najeo zafrigane čorbe neg štas se nalio rampaša. Od nje ti se neb spavalo i mogob ravno odat“ - zaguljiva ga Gigo.

Niko nij kazo da voli sataraša, pečenoga luka s jajma, graove čorbe s trgancima, gumboce s prezlnima i šmarna. Zaboravlis i na štrudle sa zeljem, dizane kolače s orajma i makom, poderane gaće i pišingere. O tom će divant njeki drugi dan. Al zatos se danas sami pobrinli za jauznu. Daleko u polju, tuljko dalek da ji niko ne vidi, nabralis pečenjaka. Dečkis naložli vatru, a cure isperušale klipove. Lemi je dobjo zaduženje našiljt svojim federmeserom njekolko šiba na kojes naboli pečenjake, zat da ji ne peče za ruke dok ji budu okretali na žaru. Kads bili pečeni dotlej već i Gigin trbuv splasnijo paj smazo čak dva ko od šale. Požvrndo bi on još njekolko klipova al ga više nije zapalo.

Priča Antonije Šerer, pročitana na predstavljanju njezine nove knjige u Zavičajnom društvu, na najbolji način predstavlja i Antonijino pisanje i atmosferu na promociji njezine knjige „Ajmo pričat gluposti“

Zavičajno društvo Virovitičana u Zagrebu

 

Komentari

Za korisnike Facebooka



Za korisnike foruma

    Registriraj se

Ako prilikom prijavljivanja dolazi do greške, kliknite OVDJE.

mikeš
4.12.2014. 21:44
bravo moji mikeši,njek se zna za nas


Još iz kategorije Kultura



Ove mrežne stranice koriste kolačiće kako bismo vam pružili bolje korisničko iskustvo. Za više informacija o korištenju kolačića na ovim stranicama, kliknite ovdje. Nastavkom pregleda web stranice slažete se sa korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda kliknite na: